👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
Želim da vam pročitam jedan odlomak iz Svetog Pisma za koji sam siguran da vam je poznat. Tu Matej opisuje Isusovo preobraženje, i tekst se nalazi u Mateju 17,1-8:
„I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegovog, i izvede ih na goru visoku same. I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost. I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s Njim govorahu. A Petar odgovarajući reče Isusu: Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji. Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega poslušajte. I čuvši učenici padoše ničice, i uplašiše se vrlo. I pristupivši Isus dohvati ih se, i reče: Ustanite, i ne bojte se. A oni podignuvši oči svoje nikoga ne videše do Isusa samog.“
Ovaj prizor Isusovog preobraženja mora biti da je bio jedan od najuzbudljivijih događaja u životu Petra, Jakova i Jovana – a možda čak i za Mojsija i Iliju. Ubeđen sam da i nama može mnogo da znači.
Reč koja se prevodi kao preobraženje je grčka reč „metamor-fote“, od koje dobijamo reč „metamorfoza“. Kao što svaki učenik zna iz biologije, metamorfoza je promena, potpuno menjanje izgleda i oblika. Na primer, pretvaranje gusenice u leptira.
Isus je sasvim sigurno prošao kroz metamorfozu – i to više nego jednom. Najpre, On je napustio nebesku slavu i došao na zemlju u ljudskom obliku, da živi sa nama, da učestvuje u našem bolu i patnji, našoj gladi i iskušenjima. Trideset tri i po godine živeo je na zemlji u ljudskom
Ali u vreme ovog teksta koji smo upravo čitali, Isus se približavao kraju svoje službe na zemlji i na nekoliko trenutaka na obronku planine u Galileji, Petar, Jakov i Jovan imali su prednost da vide još jednu metamorfozu, Isusa ponovo obučenog u svoju slavu, slavu Svemoćnog Boga.
Danas želim da posmatramo ovo preobraženje kroz oči apostola Jovana, i da vidimo ono što je on video. Šta je Jovan video? Dok je stajao na toj planini i posmatrao Isusovo preobraženje, šta je Jovan video?
SADRŽAJ
JOVAN JE VIDEO NJEGOVU SLAVU!
Mnogo godina kasnije, u prvom poglavlju svog Jevanđelja, stihu, Jovan kaže, „I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.“
Jovan je znao o čemu govori, jer je na obronku te planine video promenjenog Isusa, Njegova pojava se dramatično promenila, Njegovo lice i odeća blistali su kao sunčeva svetlost. I baš kada se to dogodilo, Mojsije i Ilija su se pojavili i počeli da razgovaraju sa Isusom. Petar je bio toliko zadivljen ovim prizorom da je rekao, „Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji.“
Ali to očigledno nije bio Božji plan, jer „dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega poslušajte!“
Oko nedelju dana pre preobraženja Isus je učenicima postavio pitanje, „Šta ljudi govore ko sam ja?“ Odgovorili su: „Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka. Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga“ (Matej 16,14-16).
Uvek sam se pitao kako su drugi apostoli reagovali kada je Petar to rekao. Da li su se svi pridružili govoreći, „U pravu je, Ti si Hristos, Sin Boga života. Petar je apsolutno u pravu!“ Ili su zbunjeno gledali jedan u drugoga? Da li su se okrenuli Petru i rekli, „Zašto si to kazao? Da li si stvarno ubeđen da je On Mesija?“
Mislim da su kasnije verovatno još razgovarali o tome oko logorske vatre i diskutovali o onome što je Isus rekao. Ponovo su ispitivali Njegova čuda i pričali o ljudima koji su Mu dolazili. „Da li je On stvarno Hristos, Mesija za kojim čeznemo, za čiji smo se dolazak toliko molili?“ Mora biti da je postavljeno mnogo pitanja sve dok tog dana, na obronku planine, Petar, Jovan i Jakov nisu videli Božju slavu.
Iznenada, kao bujanje moćne reke, Jovan je bio ubeđen da je ono što je Petar rekao istina. „Isus je Hristos!“ I to je važno.
Vidite, jedno je priznati da postoji Bog koji je postavio sunce, mesec i zvezde na mesto. Jedno je priznati da postoji Bog koji nas je stvorio i koji voli lepotu, koji nam daje moralnost i pomaže nam da se loše osećamo kada ne postupamo dobro, ili da se dobro osećamo kada činimo dobro.
Jedno je priznati da postoji Bog reda koji sve kontroliše, ali sasvim je nešto drugo shvatiti da je Bog postao jedan od nas.
Za Jovana to je sigurno bilo ogromno otkrivenje. „Taj Isus, koji me je potapšao po ramenu kada sam bio obeshrabren, koji se molio sa mnom, taj Isus koji je obrisao moje suze, koji se brinuo za moju porodicu, taj Isus koji se starao za moja osećanja kada sam bio usamljen i umoran – taj Isus je Bog! On je Bog u ljudskom telu!“
Ilustracija: Pre mnogo godina posetio sam jednu staru i veoma poznatu crkvu i prisustvovao sam jednom njenom nedeljnom bogosluženju. Propovednik je bio odličan govornik. Propovedao je propoved – remek delo o Isusovoj filozofiji i učenjima i pokazao je kako da to primenimo na naš život.
Ali dok sam ga slušao, sve više i više sam postajao svestan činjenice da je on očigledno Isusa smatrao odličnim učiteljem, sličnim mnogim drugim učiteljima koji su živeli u proteklim vekovima. Nijednom nije predložio, ni nagovestio da je Isus bio više od čoveka, da je bio Hristos, Sin Boga živoga.
Da li shvatate koliko smo blagosloveni što iz sedmice u sedmicu možemo da dolazimo i zajednički govorimo o našoj veri ko je Isus Hristos? Molim se da vam to nikada ne dosadi.
Molim se da to objavljujete svom svojom snagom. On je Hristos, Gospodar svega. Jovan je to shvatio kada je video slavu Svemoćnog Boga, i mi treba sada da to shvatimo.
POTREBNO JE DA VIDIMO BOŽJU SLAVU
Mislim da je većina nas slična apostolu Sećate li se? Nakon tri godine provedene s Isusom, gledanja svih čuda, slušanja Njegovih pouka – i neposredno pre Njegovog raspeća, Filip je rekao,
„Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta.“
„Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?“ (Jovan 14,8.9). Kada vidimo Isusa, mi znamo kakav je Bog, jer je Isus došao da odražava Boga i da nam Ga otkrije. Svi treba da vidimo Boga. Treba da slušamo Njegovu Reč. Ako to ne činimo, nastaju očajnički pokušaji da posegnemo i pronađemo nešto u šta bismo verovali.
Ilustracija: Pre nekoliko godina jedna meksička domaćica pekla je tortilje na njenom šporetu.
Jedna je zagorela, i dogodilo se da taj zagoreli deo ima oblik lica. Odlučila je da je to Isusov lik.
Odnela je tortilju svom svešteniku i upitala ga, „Zar ne mislite da liči na Isusa?“ On je takođe to pomislio i blagoslovio je tortilju. Nikada pre nije blagoslovio tortilju, ali sada je to učinio.
Žena je odnela tortilju kući, stavila je u jednu malu kutiju, okružila belim pamukom, da izgleda kao da lebdi na oblacima. Onda su ona i njen muž sagradili oltar i počeli da se mole pred njim. Vesti su se proširile i uskoro je na hiljade ljudi dolazilo da vide i da se mole pred zagorelom tortiljom.
Ilustracija: Pre nekoliko godina neki ljudi u Poljskoj otkrili su drvo čija je kora imala čudan oblik. To je zapazio jedan hromi čovek koji je odlučio da taj oblik predstavlja devicu Mariju. Kasnije je tvrdio da se tu izlečio i vezao je svoje štake za to drvo.
Oko 90 kilometara odatle otkriveno je još jedno drvo sa naizgled sličnim likom. Tako je hiljade ljudi u Poljskoj kupovalo karte za voz kako bi otišli i klekli pred dva drveta, kako bi ostavili svoj novac u njihovom podnožju i zatražili blagoslove od device Marije. Zašto? Zato što su očajnički želeli da vide i osete Božju slavu i silu.
Svi mi to želimo u našem životu. Mi to tražimo i kada ne nađemo, nekako pokušavamo da to stvorimo. Pokušavamo da to ubacimo u naš život, na jedan ili drugi način.
POTREBNO JE DA SHVATIMO DA IMAMO DEO U NJEGOVOJ SLAVI
U Jovanu 17, Isus izgovara najlepšu molitvu baš pre nego što Ga Juda izdaje u Gecimanskom vrtu. On se moli za sebe, za apostole i za sve koji će verovati u Njega zbog svedočanstva U toj molitvi On 8 puta spominje Božju slavu. „Oče! Dođe čas, proslavi Sina svog, da i Sin Tvoj proslavi Tebe… Ja Tebe proslavih na zemlji… I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade“ (Jovan 17,1.4.5).
Malo kasnije, On se moli za nas, „I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno“ (22. stih).
To je zajednička slava. Ta slava je nešto što delimo jer smo hrišćani – zato što smo nanovo rođeni – zato što Bog stvara promenu u životu svakoga od nas. Tako možemo da imamo deo u slavi koju je Jovan video na toj planini.
Ali potrebno je da se č Postoji opasnost da promena može da bude lažna – ne preobraženje – već jednostavno maskiranje koje zavarava većinu sveta, pa možda i nas same.
Ilustracija: Poznata američka novinarka Erma Bombek je u jednom članku napisala sledeće:
„Neko me je pitao pre neki dan kada bih ponovo mogla da živim, da li bih promenila nešto u životu? Moj odgovor bio je „Ne“. Ali kada sam razmislila o tome, predomislila sam se. Kada bih mogla ponovo da proživim svoj život manje bih pričala a više slušala. Nikada ne bih insistirala da tokom toplih letnjih dana svi zatvore prozore u automobilu jer bi mi vetar pokvario tek nameštenu i nalakiranu frizuru.
Pozivala bih prijatelje na večeru čak iako mi je tepih flekav a kauč stari. Jela bih kokice u dnevnoj sobi i ne bih se brinula zbog prljavštine koja nastaje kada upalite peć.
Odvojila bih više vremena da slušam kako moj deda beskrajno priča o svojoj mladosti. Sedela bih prekrštenih nogu na travnjaku sa svojom decom i ne bih brinula zbog fleka od trave. Manje bih plakala i smejala se dok gledam TV, a više dok posmatram stvarni život.
Jela bih manje sira a više sladoleda. Odlazila bih u krevet kada sam bolesna, umesto da se pretvaram da će čitav svet stati ukoliko ja jedan dan ne dođem na posao. Nikada ne bih kupila nešto samo zato što je praktično, ili se ne prlja ili ima doživotnu garanciju.
Kada bi deca nestrpljivo želela da me poljube, nikada ne bih rekla, „Kasnije. Sada idite i umijte se da večerate.“ Bilo vi više, „Volim te; Žao mi je i Slušam.“
Ali najviše od svega, kada bih ponovo mogla da živim, iskoristila bih svaki trenutak. Posmatrala ga i stvarno videla. Isprobavala ga. Živela ga. Iscrpljivala ga. Nikada ne bih vratila ni jedan trenutak a da u njemu ne ostane ništa više.“
Primena: Nisu nam potrebne glasne trube ni veličanstveni horovi, već jednostavna dela službe da bismo otkrili i pokazali Božju slavu. Možda dok peremo suđe kod kuće ili usisavamo tepih, ili menjamo pelene i staramo se za uplakane bebe. Možda dok vozimo autoputem, ili ako pokažemo drugačiji stav prema saradnicima… Možda se Božja slava nalazi u svetu koji deluje tako otuđeno od Boga da možete iz dana u dan neprestano da svedočite, govorite, razmišljate i otkrivate Božju slavu.
Zaključak: Kada je Petar rekao, „Hajde da ostanemo ovde na planini i sagradimo tri senice,“ Isus je odgovorio, „Ne, nećemo ostati na planini. U podnožju planine nalazi se mladić opsednut demonom i zabrinuti otac. Dečak je bolestan i tamo treba da budemo.“
Tako su sišli sa planine da bi izlečili bolesnog dečaka. Ponovo su otišli u svet da hrane gladne, spasavaju izgubljene i vraćaju ovce u tor, i da otkrivaju Njegovu slavu. Mi, koji smo Njegovi učenici, pozvani smo da činimo to isto. Potrebno je da vidimo Njegovu slavu i shvatimo da On želi da bude naš Spasitelj. Prihvatite Ga kao svog Gospoda i Gospodara vašeg života.
IZDVAJAMO:
Bog je Bog – i nije se promenio
Da li bi neko mogao da upali svetla?
Molitva za ljude koji se suočavaju sa teškim vremenima
