👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
Holistički pogled na čoveka – 1 Mojsijeva 2,7; l Solunjanima 5,23 2.
Hrana i piće na slavu Božiju – 1 Korinćanima 10,31; 1 Korinćanima 6,19.20 3.
Program New Start – 3 Jovanova 2; Rimljanima 12,1.2
Bog kao naš Stvoritelj najbolje zna šta je dobro za nas šta nam koristi. Želi da uspemo, da budemo zdravi kako bismo bili korisni drugima. On brine ne samo o našim duhovnim potrebama, već i o našem fizičkom zdravlju. Kao što proizvođač daje vlasniku novog automobila uputstvo kako da koristi automobil, tako nam Bog daje savete za hranu i piće, i kako najbolje da ispunimo ostale životne potrebe da bismo živeli pun i vredan život.
SADRŽAJ
Holistički pogled na čoveka – 1 Mojsijeva 2,7; 1 Solunjanima 5,23
Na početku Biblije čitamo izveštaj o stvaranju čoveka. Bog je stvorio ljudsko telo od elemenata zemlje i oživeo stvorenu materiju principom života duhom. Tako je čovek postao jedno, kao što Sveto pismo doslovno kaže, živa duša, živo biće. To znači da prema Bibliji čovek nema dušu, on je duša. Čovek se ne sastoji od tela, duha i duše, već je stvoren kao celovita kompletna jedinica iz tela i duha. Tek sjedinjenjem tela i duha, nastala je duša, odnosno biće – čovek.
Živa osoba ne može se rastaviti ili razmontirati. Ne možemo da tvrdimo da je jedan njegov deo telo, a drugi duh. Uvek je jedna nedeljiva celina. To se biće manifestuje na tri načina: fizički, duhovno i mentalno (1 Solunjanima 5,23), a takođe i društveno (socijalno). Fizički, duhovni i mentalni ne mogu se razdvojiti jedan od drugog. Osoba uvek deluje kao celina, mada je u pojedinačnim situacijama fizički, duhovni ili mentalni život možda izraženiji.
Pod telesnim izrazom mislimo na telesne funkcije osobe, kao što su pokret, fizički rad, varenje itd. Kada kažemo mentalni život, mislimo na emocionalni život osobe, ponekad i na njegovu intelektualnu stranu. Duhovna aktivnost je misaoni rad (poput razmišljanja), a posebno naš odnos sa Bogom. Pojedinačne oblasti ne možemo striktno odvojiti, jer se u praksi uvek manifestuju u saradnji. Na primer, kada radimo u bašti (fizičko područje) ovu aktivnost ne možemo obavljati a bez odnosa prema njoj (uključeno je područje našeg osećanja tj. mentalno područje). Istovremeno moramo da razmišljamo, da znamo šta radimo i kako to da uradimo (duhovno područje).
Slično tome, kada se molimo Bogu (duhovno područje), ne možemo to da činimo ako nemamo određeni odnos prema tome (mentalno područje). Čitav proces se odvija u našem mozgu (telesno područje). Čoveka možemo da uporedimo sa vodom koja se sastoji iz dva elementa: kiseonika i vodonika. U trenutku kada rastavimo molekul vode na molekul kiseonika i dva molekula vodonika, to više nije voda, to su samo dva gasa – kiseonik i vodonik, a to je nešto potpuno drugo od vode. Ako se kombinuju u pravim proporcijama, dobićemo novu supstancu, vodu.
Kada je Bog stvorio čoveka, izjavio je da je njegovo delo vrlo dobro (1 Mojsijeva 1,31). To znači, da Bog prihvata i fizičku stranu čoveka. Stvorio je razne telesne funkcije i želi da one budu korisne. Bog nije prezreo telo. Naprotiv. On želi dag a proslavljamo ne samo našim duhom, već i svojim telom (1 Korinćanima 6,20).
Človek ima neverovatnu vrednost. Stvaranje i otkupljenje od strane Boga svedoči o tome kako Bog poštuje i ceni čoveka. Samo onaj ko shvati koliko ga Bog voli i kakvu vrednost ima u njegovim očima, zaista će početi da poštuje sebe i negovaće pravi odnos prema sebi. Naše telo je hram Svetog Duha, pa neće škoditi ni svom telu (1 Korinćanima 6,19).
Hrana i piće na slavu Božiju – 1 Korinćanima 10,31; 1 Korinćanima 6,19.20
Kroz apostola Pavla, Bog nas poziva da sve što radimo, činimo njemu na slavu. Čak i obične aktivnosti kao što su jelo i piće, treba da budu njemu na slavu. Ne bismo trebali jest i piti samo radi svog zdravlja, nego bismo trebali slaviti našeg Tvorca i Stvoritelja svojim stilom života. Već prilikom stvaranja se Bog pobrinuo za čovekovu ishranu. Ovo područje života smatrao je tako važnim, da je čoveku tačno rekao šta treba da jede. Ishrana naših praroditelja bila je vegetarijanska (1 Mojsijeva 1,29). Njihov meni sastojao se od voća, žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Tek nakon pada u greh, Bog im je dodao povrće (1 Mojsijeva 3,18). Njihova hrana je sadržala sve potrebne i neophodne elemente za život. To je bila najprikladnija ishrana za ljude. Tek nakon potopa, Bog je čoveku dozvolio da jede meso ali samo od čistih životinja (3 Mojsijeva 11; 5 Mosijeva 14,2-21).
Iako je Bog dozvolio čoveku da jede meso, posebno danas moramo pažljivo razmotriti šta je najprikladnije za naš organizam. Činjenica je, da je danas priroda veoma poremećena civilizacijom, a životinje degenerišu. Čitava planeta je u dubokoj ekološkoj krizi. Naučnici potvrđuju da je najbolja stvar koju možemo učiniti za telo, vegetarijanska hrana.
Program New Start – 3 Jovanova 2; Rimljanima 12,1.2
Božije interesovanje za čoveka, njegovo zdravlje, kvalitetan i skladan telesni život (3 Jovanova 2; 1 Korinćanima 10,31) može se sažeti u programu čiji je engleski naziv NEW START (novi početak). Svako slovo ovog naziva prvo je slovo određene reči koje izražava ono što u životu ne smete zaboraviti. NEW START sadrži osam slova, osam principa zdravog načina života:
N (nutrition) ishrana
E (exercise) vežbanje
W (water) voda
S (sunshine) sunce
T (temperance) trezvenost
A (air) vazduh
R (rest) odmor
T (trust in God) poverenje u Boga
Ishrana.
Ono što jedemo u velikoj meri utiče na zdravlje i funkiconisanje našeg celog organizma. Ishrana ima presudan uticaj na naše zdravlje. Telo radi prema vrsti goriva koje dobija. Treba da vodimo računa, da naša hrana bude veoma kvalitetna, da sadrži dovoljno voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Takva ishrana, dopunjena odgovarajućim mlečnim proizvodima sasvim je dovoljna. Naš ideal bi trebalo da bude dijeta bez holesterola (holesterol se nalazi samo u proizvodima životinjskog porekla).
Vežbanje.
Glavni razlog smrti u civilizovanim zemljama su kardiovaskularne bolesti. Brzo kretanje i odgovarajuće fizičke vežbe efikasna su prevencija infarkta miokarda. Svako ko ima sedeći ili jednostrani posao, trebao bi provesti pola sata dnevno šetajući, trčati, voziti bicikli ili plivati. Takođe je veoma koristan rad u bašti, u kojoj je osoba u stalnom pokretu oko 20 minuta.
Voda.
Najzdravije piće je voda. Da obezbedimo svom telu dovoljno tečnosti, potrebno je dnevno da popijemo 1,5 litra vode. Vodu koristimo i kada smo zdravi i kada smo bolesni – tuširanje, kupanje i hidroterapija.
Sunce.
Uprkos činjenici da je zaštitni ozonski sloj oštećen, moramo biti oprezni zbog ultraljubičastog zračenja, za zdrav život neophodna je sučeva svetlost, ona daje život. Ne moramo zato ići na more, ne treba se izlagati suncu u podne ili predugo (to može biti opasno). Ne treba da se bojimo sunca, da se pred njim skrivamo. Najbolje je sunčanje ujutro ili kasno popodne. Ne govori se uzalud, da tamo gde ne dolazi sunce, dolazi lekar.
Trezvenost.
Trezvenost znači koristiti na razuman način ono što je zdravo, a izbegavati sve što je nezdravo. Najzdravije je jesti dva do tri puta na dan uz obilan doručak i laganu večeru. Između obroka ne jedemo ništa, samo pijemo. Hrišćanin svhvata po kojoj je ceni bio otkupljen. Zna svoju vrednost i želi da njegovo telo bude hram Svetog Duha. Zato izbegava sve što bi moglo negativno uticati na njegovo zdravlje i umanjiti njegovu sposobnost da služi drugima. Zato vernik ne treba da puši, da pije alkohol, jer to otupljuje njegov um i prosuđivanje. Takođe treba izbegavati upotrebu droga, crnu kafu i crni čaj.
Vazduh.
Za pravilno funkcionisanje mozga i celog ljudskog tela potrebno je unositi dovoljno kiseonika. Pravilnim disanjemo možemo ojačati svoje zdravlje. Trebalo bi da svakodnevno vežbamo na svežem vazduhu ili da idemo u šetnju i dišemo duboko. Ako je moguće, trebalo bi da spavamo pri otvorenom prozoru ili bar provetrimo sobu pre spavanja.
Odmor.
Treba se svakodnevno odmarati. Potrebno je dovoljno sna, koji bi trebalo da traje 7-8 sati dnevno. Čovek ne bi trebalo da se zamara i živi samo za svoj rad. Pored svakodnevnog odmora potreban je i sedmični odmor. Zato mu je Bog dao subotu. Gospod zna naše potrebe, tako da je ovaj osnovni element sadrže i Deset Božijih zapovesti. Potreban nam je i odmor u toku godine. Zato imamo godišnji odmor.
Odmor ne znači nužno neaktivnost, već pogodan oblik aktivnosti odmora, koji biramo u skladu sa našim individualnim potrebama i hobijem. Za neke je to možda lepa knjiga ili kvalitetna muzika, za druge sport ili baštovanstvo. To je pitanje uravnoteženja našeg života, bilo na fizičkom, mentalnom ili duhovnom području, da se smenjuju trenuci mira i opuštanja.
Poverenje u Boga.
Najvažnija stvar je poverenje u Boga. To je osnova sveta. Poverenje nam pomaže da život sagledamo optimistički, uči nas da pozitivno razmišljamo, daje nam volju za život, hrabrost i rešavanje problema. Duh zahvalnosti i radosti, istinski mir u srcu i osmeh na licu rezultat su skladnog života sa Bogom, ljudima i samima sobom, to su nabolji lekovi. Kakve su su naše misli, takvi smo i mi (Rimljanima 12,1.2).
Bog želi da budemo zdravi i da se dobro osećamo. Stoga treba da vodimo računa o svom stilu života koji je odraz biblijskih principa. Uostalom, nije samo pitanje dugog života, već i kvalitetnog života. Ne živimo samo da bismo jeli i bili dobro, već da slavimo Boga i budemo korisni drugima. Principe koja nam Bog otkriva, ne daje nam zato da nas ograničava, već da nas nauči samokontroli i da nas na najbolji način pripremi za službu.
Objašnjenje tumačenja
1.Suština religije nisu hrana i piće. Konzumiranje ili ne konzumirnje neke hrane, neće nas odvesti na nebo. Jedini put spasenja je Hristos; On nas usmerava kako da vodimo zdrav način života. Apostol Pavle u Rimljanima 14,17 jasno kaže da je srž hrišćanstva “ pravda i mir i radost u Duhu Svetom”, a ne ono što jedemo. Ko je uzverovao u Boga, pita: Bože, šta želiš da činim? A onda će dozvoliti da bude vođen Božijom voljom koju je upoznao. Izbegavajmo krajnosti u jednom ili drugom pravcu, da ne precenimo pitanje zdravlja i da u tome ne vidimo put spasenja, ne treba ga ni podceniti, jer kada smo zdravi možemo da služimo i da smo od koristi.
2.Kao vernici, mi odbacujemo dualizam, to jest učenje koje je pod uticajem grčke filozofije, da je duh i sve što je duhovno dobro, ali telo i sve što je s njim povezano, loše je. Ne preziremo telo, jer to je Božije stvorenje. Ne želimo ni da ga obožavamo, jer ono je hram Božijeg Duha. Ne želimo da gajimo kult tela. Božija izjava, da sve što je stvorio veoma je dobro nas upućuje na to, das mo Božija tvorevina i treba da vodimo računa o celom čoveku, uključujući i telo. Zbog toga ozbiljno shvatamo Pavlov poziv da Boga treba da slavimo i svojim telom.
3.Ne poričemo da se alkohol pio u biblijska vremena (ova su pića sadržavala mnogo niži procenat alkohola od današnjih alkoholnih pića) i da je dolazilo do njegove zloupotrebe. Stoga su mnoge biblijske izjave usmerene protiv alkoholizma (1 Korinćanima 5,11; 6,10; Galatima 5,21; 1 Petrova 4,3; Matej 24,49; Titu2,3; Efescima 5,18). Treba takođe naglasiti da u Svetom pismu postoji veliki broj tekstova koji nas motivišu ka potpunoj apstinenciji (npr. Priče 20,1; 23,29-32; 31,45; 1 Timotiju 3,2).
Carevima i sveštenicima u službi bilo je zabranjeno da piju alkohol. Time što smo uzverovali u Hrista, postali smo carsko sveštenstvo. Uvek smo u službi Gospoda Isusa. Mi smo njegovi svedoci. Stoga bismo uvek trebali biti trezni, budni i spremni da svedočimo o svojoj nadi koju imamo u Isusa Hrista,, našeg Gospoda.
4.Bog svoj narod uči samokontroli. Kada je dozvolio ljudima da jedu mesu, objasnio im je da nije svaka životinja dobra za konzumiranje (3 Mojsijeva 11,1-47; 5 Mojsijeva 14,2-21). Omogućio im je da jedu vrste životinja koje ispunjavaju ova dva uslova: da imaju razdvojena kopita i da preživaju. To znači da se mogu jesti janjetina, ovčetina, teletina, govedina i divljač. Izričito je zabranjeno jesti svinjsko i zečije meso. Čak ni meso životinja grabljivica ne sme se jesti.
Slično tome, ribe koje se mogu jesti moraju ispunjavati dva uslova: moraju imati peraje i ljuske. To znači da Bog odzvoljava jesti na primer šarana, pastrmku, tunjevinu i sardine, ali zabranjuje jegulje, rakove, morske paukove i druge vodene životinje.
Od ptica Bog zabranjuje da se jedu sve grabljivice, kao na primer orao, kragulj, jastreb, sova i slično. Dozvoljena je živina; a od divljih ptica na primer fazan.
5.Kada je reč o hrani danas, često se suočavamo sa problemom da li da odaberemo manje ili veće zlo, jer je cela priroda uznemirena grehom. U životinjskom carstvu postoje mnoge bolesti. Ako ćemo biti dosledni u primeni Božijih zdravstvenih principa, moramo se zapitati koja hrana je najzdravija u naše vreme i u našem okruženju. Nije dovoljno držati se Svetog pisma, moramo razumeti njegov duh i svrhu. Vegetarijanska ishrana bez holesterola mnogo je bolja alternative od stroge primene zdravstvenih principa izraženih podelom na čiste i nečiste životinje.
Praktične implikacije
1.Bog pokazuje da se spasenje odnosi na čitavog čoveka. Želi da Hristova žrtva na krstu tokom našeg života utiče na pristup telu, ishrani, radu, itd. Bog nam predstavlja uravnotežen i skladan život. Vodi nas da izbegnemo svaki esktrem i fanatizam u ovoj oblasti.
2.Takav pristup životu vodi nas praktičnom služenju drugima. Pomažemo ljudima da se odviknu od pušenja, da znaju kako se nositi sa stresom, da se reše zavisnosti od alkohola i droge. Pomažemo onima koji su oboleli od AIDS-a. Prezentujemo zdravu ishranu i kuvanje, učimo ljude kako da se oslobode prekomerne težine i kako da izbegnu nepotrebne zdravstvene komplikacije.
3.Bog nas savetuje da se odreknemo svega što nas sprečava da iskusimo istinsku sreću i radost. Ne uzima nam ništa što je za naše dobro. Kvalitetan život može se graditi samo na biblijskim principima. Savete našeg Stvoritelja, koji nas najbolje razume i zaista se interesuje za naše blagostanje, treba shvatiti ozbiljno.
Promena životnog stila iziskuje mnogo napora i truda.
To se ne može postići bez prave motivacije. Svaka stalna promena veoma je zahtevna. Bog želi da nam pomogne. Uzima nedostatak slobode, zavisnosti i loše navike, daje nam snagu za novi život, zdrav životni stil. Da bismo gajili zdrav hrišćanski način života, istovremeno uživajući potpunu slobodu u Hristu, moramo crpiti snagu od Hrista. Greh sputava svakoga od nas i čini nas robovima raznim porocima i zavisnostima. U Hristu je, međutima, put do pobede, snaga ka novom životu (Jovan 15,5; Jevrejima 4,15.16). Ako se stalno budemo držali Hrista, možemo sa Pavlom radosno priznati: “Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi moć daje”(Filibljanima 4,13).
