01 – Istina o Svemirskom konfliktu između dobra i zla

Kada postoji dobar Bog, zašto u svetu postoji toliko zla?

  1. Šta se desilo u svemiru – Jezekilj 28,13-17, Isaija 14,12-15
  2. Božiji odnos prema problemu – Otkrivenje 12, 7-9, 1 Mojsijeva 3,15

Sotonina strategija – sumnja u poverenje u Boga – 1 Mojsijeva 3,1-6

  1. Kako će se završiti ili Kakav će biti kraj – Otkrivenje 12, 10-12
  2. objektivno – Bog će pobediti
  3. subjektivno – zavisi od moje odluke

Skoro na svakom koraku susrećemo se sa patnjama, bolestima, tragedijama i ratovima. Možemo li verovati dobrom Bogu, kada je u svet toliko zla? Zamislite, da na ulici vidimo nepoznatog čoveka koji od nas želi da pozajmi sto hiljada dinara. Da li bi mu pozajmili? Ne!? Zašto? Normalno je da nemamo poverenje u nepoznatu osobu. Ne vrede ni informacije koje posedujet o toj osobi. Ako nekoga ne poznajemo ili o njemu imamo samo malo informacija „iz druge ruke“, to će uticati na naš odnos.

Slično je i sa verom u Boga. Postoji mnogo stavova i mišljenja o Bogu. Kakva je u stvari istina? Nema dima bez vatre, bez vetra se neće pokrenuti ni list na drvetu. Ima li istine u tome, zašto se okrivljuje Bog? Ako je Stvoritelj svega, da li je stvorio i zlo? Da li je Bog odgovoran za zlo u svetu? Zašto nešto ne učini? Zašto se čini, da sve samo pasivno posmatra?

Da bi se uverili kakva je stvarnost, moramo se lično s njim upoznati. I ovde važi – ako nekoga ne poznajemo, nećemo mu verovati. Zašto ga ne poznajemo? U savremenom svetu postoji mnogo stavova i mišljenja o Bogu. Odakle dolazi? Da li postoji neko, kome je veoma bitno da predstavi Boga  u lošem svetlu?

 

Šta se desilo u svemiru – Jezekilj 28, 13-17, Isaija 14, 12-15

 

Konflikt u svemiru nije večan. U početku je vladala harmonija, zasnovana na poverenju i ljubavi. Između stvorenih bića bilo je uzajamno poverenje. Ona su verovala su Bogu i Bog je verovao njima. Tamo gde postoji uzajamno poverenje, postoji savršena harmonija, mir, ljubav, sigurnost i sloboda. Jedno stvorenje, anđeo, zvani Lucifer (svetlonoša), počeo je da se buni protiv Boga, time se promenio u sotonu (neprijatelja).

Zašto je to bilo moguće? Bog je stvorio sva bića kao slobodna, sa mogućnošću da se protiv njega pobune, i zloupotreba poklonjenu slobodu (Jezekilj 28, 13-17, Isaija 14, 12-15).

Sotona nije imao razlog ua pobunu (pronaći razlog znači opravdati zlo), imao je mogućnost da se pobuni, zato što je imao slobodnu volju. Zlo je uvek nelogično i apsurdno. Sotona je otišao tako daleko, da je tražio od svog Stvoritelja, Isusa Hrista da se pokloni njemu, stvorenom biću (Matej 4, 1-8). Napao je Boga i njegov karakter, počeo je da ga ogovara, da o njemu širi neistine, predstavio ga je kao krutog, autoritativnog, absolitnog i sebičnog tiranina.

 

Božiji odnos prema problemu – Otkrivenje 12, 7-9, 1 Mojsijeva 3,15

 

Bog nije uništio sotonu, već joj je dao mogućnost da dokaže istinitost njenih tvrdnji (Otkrivenje 12, 7-9). U svemiru je nastao rat, hteli mi to ili ne, svako od nas se nalazi u tom ratu. Naša budućnost zavisi od toga, kako će se taj rat završiti. To je bitnije od samog spasenja, jer ako je Bog takav, kakvim ga sotona predstavlja, spasenje nema smisla.

Način na koji Bog postupa sa sotonom, govori o Božijoj ljubavi, a ne oslabosti. Da je Bog uništio sotonu i njegove saveznike (Bog to može učiniti u jednom trenu), dokazao bi da od stvorenih bića traži slepu poslušnost i svoje ciljeve ostvaruje silom. Svojim postupcima je dokazao da respektuje slobodu i oslanja se na istinu i ljubav.

Ovakav način rešavanja problema zahteva duži period i donosi patnju i bol, koje zlo sadrži u sebi. I ako je ovakav put skup, to je jedini način kako u svemiru uspostaviti trajan mir. Bog ne može da dokaže neistinu sotoninih optužbi, da će ih poricati, ili da će sotonu jednostavno uništiti. Upravo je prisustvo zla oko nas bolan ali ubedljiv dokaz, da Bog ne koristi metodu manipulacije i sile za postizanje svojih ciljeva.

Zašto nam se čini da Bog bespomoćno posmatra i ništa ne čini? Zato što je okrivljen, da zloupotrebljava svoj položaj i snagu. Prezentovan je kao neko, kome se ne može verovati. Stoga ne može iskoristiti problem zla koristeći svoj nesumnjivo veliku moć, već pokazujući kakav je on i otkrivajući svoj karakter.

Sotona to dobro zna, zato stalno napada Boga i predstavlja ga u lošem svetlu. Naveo je na greh Adama i Evu, i tako je problem zla preneo na našu planetu i čovečanstvo. Upravo zapis o padu naših praroditelja u greh otkriva metodu sotoninog rada ( Mojsijeva 3, 1-6).

Sotona predstavlja Boga kao nekog, ko tvrdi, da voli ljude ali samovoljno ograničava njihovu slobodu (1. stih), ne govori istinu (stih 4), plaši ljude, zato što ne želi da ljudima bude bolje (stih 5).

 

Kakav će biti kraj – Otkrivenje 12, 10-12

 

Borba između dobra i zla nije dualistična večna borba između dva ravnopravna protivnika, već borba između Stvoritelja i stvorenog bića. Sada je već jasno, gde se nalazi istina i ko će u tom konfliktu biti pobednik (Otkrivenje 12, 10.11). Pitanje je, na čijoj strani ću biti ja. Da li čovek može u tom lavirintu donetu ispravnu odluku? Još u raju je Bog obećao rešenje problema i povratak Bogu. Čoveka je uverio o svojoj bezuslovnoj i požrtvovanoj ljubavi. Obećao je, da će u tom ratu pobedniti Hristos (1 Mojsijeva 3,15). Suština Božijeg karaktera je u ličnosti Isusa Hrista prilikom njegovog prvog i drugog dolaska, jasno je otkrivena i pobeda je osigurana.

Bog čeka, kakva će biti moja odluka. Sistem njegove vladavine je otvoren, dozvoljava mi da razmotrim njegove razloge koje je izneo, da budem na njegovoj strani. Ne očekuje od mene slepo poverenje. Želi od mene da pažljivo razmotrim sve predstavljene dokaze i razloge i da donesem racionalnu odluku. Želi da svoju slobodu shvatim razumno i odgovorno. Suština slobode je mogućnost izbora između dve opozicije ili dijametralno različite alternative. Zato su nam potrebne ozbiljne informacije. Naše proučavanje „Jevanđelja za danas“ upravo je takav pokušaj donošenja ličnih zaključaka o našem odnosu prema Bogu i proučavanja informacija koje Bog nudi po tom pitanju.

 

Objašnjenja

 

Interesantno je, da su Božiji proroci koji su imali viđenje o Bogu (Isaija, Jezekilj, Jovan u Otkrivenju), dobili su priliku da se pozabave problemom porekla zla i delovanju sotone.Izgleda da Bog sugeriše da je nemoguće u potpunosti razumeti njegovu ličnost i prirodu, ako istovremeno ne uzmemo u obzir i način na koji postupa sa neprijateljem, sotonom.

Prorok Isaija (6, 1-8) opisuje svoje slavno viđenje Boga, koje ga je dovelo do toga da je uvideo sopstvenu grešnost, bio je pročišćen i primio je proročku misiju. U njegovoj knjizi je u obliku poezije zapisao žalospev o vavilonskom caru (14, 4-15). Iz stihova 12-15 se jasno vidi, da je prorok napustio zemaljsko i istorijsko promatranje i počeo je da opisuje događaje iz druge sfere. Time, što car Vavilona želi da sagradi svoj presto „iznad zvezda moćnog Boga“ i želi „da bude sličan Najvišem“ otelovljuje sotonu u njegovoj pobuni protiv Boga. Iz konteksta se vidi (u fokusu nije zemaljska, već natprirodna sfera) iz hijastične strukture pasaža (ogledanje u ogledalu, prvi stih je u skladu sa  zadnjim stihom), kao i jevreska reč „mašal“ koja se koristi u Pričama  14,4.

Slično i prorok Jezekij svoju knjigu počinje viđenjem Boga i njegove slave (Jezekilj 1, 1-28). U glavi 28,1-19 govori protiv vođe i cara Tira (stihovi 1-10 i 11-19). Prva je upućena vojvodi-princu (nagid) Tiru koji je istorijski car. Poetski žalospev (quinah) – stihovi 12-19 upućen je caru (melek) Tiru i govori o savršenom biću koje je nekada živelo u višim sferama nego što su zemaljske. Jasno se vidi, da ovi izrazi ne govore o zemaljskom caru već o natprirodnom biću, o sotoni i njegovom delovanju.

Objašnjenja za 1 Mojsijevu 3,15, o prvom i drugom Hristovom dolasku nalaze se u lekcijama koje slede.

 

Praktična primena

 

Konflikt između dobra i zla nije samo na nivou makrokosmosa, nego i našeg mikrokosmosa. Nalazi se u doživljavanju zla, patnje, bolesti i smrti svakoga od nas, lično, u međuljudskim odnosima, u našoj okolini. Ovde se  najviše dotiče svakoga od nas. Ljudi često pitaju, zašto Bog ne reaguje. Kako verovati u njegovo postojanje, kada oko sebe vidimo da nevini ljudi stradaju (ratovi, deca, koncentracioni logori)? Bog u svojoj ljubavi mora da dozvoli da se u svemiru dešavaju prirodne posledice zla. Pošto nam je Bog dao slobodu, ne može nas osloboditi odgovornosti i posledica. Obećao nam je da ćemo u zajednici sa Hristom imati mir.

Mnogi smantraju, da biti hrišćanin znači odricati se nečeg vrednog, biti zadovoljan time, čime me Bog ograničava, da ne mogu biti njegov, da on ne želi da mi oprosti zato što  sam veoma grešan itd., zasnovano je na sotoninim neispravnim predstavama, neistinama i lažima. Mnogi ljudi veruju, da Bog ne postoji.Ovi ljudi ne odbacuju Boga, već njegovu karikaturu čiji je autor sotona. Da bi zauzeli pravi stav prema Bogu pomoćiće nam saznanje koje se zasniva na njegovom otkrivenju.

Ako shvatimo slobodu koja postoji u svemiru, poštovaćemo ličnu i versku slobodu u međuljudskim odnosima. Ako je Bog dao slobodu i Luciferu, moramo biti tolerantni prema onima koji se ne slažu sa nama i imaju drugačije stavove i mišljenja.

 

IZDVAJAMO:

02 – Istina o ljubaznom i pouzdanom Bogu

BOŽANSTVO – Istina o Bogu Stvoritelju

Značenje krsta

 

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg