Koreni pokvarenog života - Biblija uči blog

SADRŽAJ

Koreni pokvarenog života – uzrok i rešenje

Mislim da su neki od nas uvideli da se zlo na neki način ukorenilo u njihovom životu. Postalo je deo naše porodice, našeg društva i nije ga lako iskoreniti.

Oni koji uzmu Bibliju u ruke odlučuju da će se boriti protiv zla i greha. Međutim, mi smo nemoćni da zapovedimo svojoj mašti da ne ide putevima zla.

Jedna priča govori o gospodinu iz Meksika koji je biciklom svake nedelje prelazio preko granice sa Sjedinjenim američkim državama. Na biciklu je nosio veliki džak peska. Graničar bi ga svaki put zaustavljao i rekao mu: „Huan, ti sigurno nešto švercuješ preko granice.

Ali, sam te sada uhvatio. Odmah skini džak i odnesi ga u kancelariju. Sa sitom ćemo prosejati pesak da vidimo šta ti to švercuješ.“ Tako je i bilo. Više od tri sata je sitom pretraživao po pesku.

Ništa nije pronašao.

Zatim je metlom sakupio pesak, vratio ga u džak i rekao: „Huan, danas si se izvukao. Možeš da pređeš granicu.“ Sledeće nedelje Huan je opet došao sa biciklom i džakom peska, a graničar je ponovo pregledao pesak.

To se ponavljalo iz meseca u mesec više od godinu dana. Jednoga dana Huan je odlučio da ode u grad, prošeta i ode u nabavku sa svojom porodicom. U gradu se sreo sa graničarem. Graničar mu se obratio: „Huan, hajde samnom na piće. Imam za tebe jedno pitanje.“ Kada su seli graničar je nastavio: „Sada sam već u penziji.

Na granici se više nećeš sretati samnom. Siguran sam da si nešto švercovao preko granice. Iako sam sitom pretraživao pesak, nikad nisam saznao šta. Molim te, reci mi šta si švercovao.“ Huan se nasmejao i rekao mu: „Biciklove!“ Svaki put je preko granice prevezao po jedan novi bicikl i prodao ga. Džak peska je bio tu samo da odvrati pažnju.

Poput ovog graničara i mi smo bespoćni da prepoznamo i odagnamo grešne i zle misli.

U 1. Mojsijevoj 2,15 piše: „I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva”.

Bog je stvorio ovaj neverovatni vrt, savršenstvo prirode, uveo je čoveka u njega i rekao mu da mu predaje štafetu. Da je sada čovekov zadatak da brine i obrađuje vrt. Stjuart Brisko (Stuart Briscoe) kaže: „Čovek i žena su u Edemskom vrtu dobili sve što im je bilo potrebno za njihovu sreću i dobrobit.”

Kad Biblija opisuje kako je Bog stvorio predivne životne uslove, kada je stvorio sve što je prvom paru bilo potrebno za sreću, opis ne ostavlja mesto sumnji da Bog nije uradio sve što je mogao.

Ali šta je to sve?

Kako mi razumemo da je neko učinio sve za nas?

Jednom prilikom je nobelovac, koji je u 1930-im godinama dobio Nobelovu nagradu za svoja književna postignuća, od jedne mlade, izrazito lepe devojke, dobio pismo.

U pismu je stajalo sledeće: „Vrlo brzo kucam. Tekstove uređujem bolje od bilo koga. Od sada pa nadalje ću za vas uraditi bilo šta. I kad kažem bilo šta, onda zaista mislim BILO ŠTA.”

Pisac je pročitao pismo, a zatim ga dao svojoj ženi. I ona je pročitala pismo, a zatim napisala odgovor mladoj, prelepoj devojci: „Hvala što ste se javili. Nažalost, moj suprug već ima ženu koja brzo kuca na pisaćoj mašini i pomaže mu u poslu.

Od početka je radila za njega i uvek će uraditi sve za njega.

I kad kažem sve, onda zaista mislim SVE.”

Ovakve supruge su pravo blago.

Naše društvo će biti bolje ako svako zna da će njegov bračni drug za njega uraditi sve i dati mu sve.

Šta se dalje dešava u biblijskom izveštaju? Dolazimo do dela koji je mnogima poznat.

Čitamo u 1. Mojsijevoj 2,16:
„I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu.”

Šta to znači? Bog kaže da je stvorio ovo čudo, Edemski vrt i svako drvo, voće i povrće, sve mahunarke u njemu da bi one poslužile čoveku, da bi zadovoljile njegove potrebe, a čovek za uzvrat treba da čuva sve što je Bog stvorio. Bog kaže: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu”.

Ovo znači da kada Adam i Eva ogladne, onda slobodno mogu da odu do bilo kog drveta u vrtu, da otkinu plod i da jedu. Ali posle ovog uputstva sledi jedna važna rečenica: „Ali…” Zapazite da veznik “ali” odvaja ono važno u rečenici. Posle “ali” sledi veoma važno uputstvo: „Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.” (1Mojs. 1,17) Bog je vrlo jasan i nedvosmislen. Prvom paru određeno i konkretno kaže šta ne smeju da urade ako žele da žive u sreći i sigurnosti. Kaže im koliku slobodu imaju.

Mnogi koji po prvi put čitaju Bibliju će možda reći: „Bog ovde stavlja lance na čoveka, ne daje mu slobodu izbora.” Ovo zapažanje se čini istinitim ako ne poznajemo pozadinu događaja. Ako ne znamo da neko svojim iskvarenim očima gleda ovaj par i smišlja kako da ih navede na neposlušnost.

Kad bismo ovo znali, odmah bismo shvatili da je Bog, time što je stvorio drvo poznanja dobra i zla, čoveku dao mogućnost da odluči. Ta moć odlučivanja, mogućnost izbora može da donese autonomiju, koja inače potiče od grčke reči koja znači „izvan zakona” ili fantastičnu zavisnost od Stvoritelja – Boga.

Prelepo je što Bog ovo drvo, drvo za koje kaže da ne trebaju da jedu od njegovih plodova, ne stavlja na ivicu vrta, u neki sakriveni ćošak, nego ga postavlja pravo u sredinu vrta. Svako može da ga vidi. Ne mogu da ga promaše. Ovaj čin, postavljanje drva u centar vrta, zahteva od čoveka poslušnost i poverenje.

Kao da Bog tim činom kaže: „Naš odnos je odnos zasnovan na poverenju. Molim te da mi budeš poslušan. I do sada sam ti pokazivao da te volim.”

Bog je mogao da stavi stražu oko ovog drveta. Mogao je postavi celu armiju koja bi potpuno okružila drvo. Kada bi Adam i Eva prišli drvetu, neko je mogao da podigne znak, kao onaj crveni svetleći znak kojim saobraćajna policija maše kada je put zatvoren. Neko bi mogao da ih upozori da više ne prilaze drvetu, jer je taj put opasan.

Ali Bog to ne čini. On to ne čini, jer se prema nama ophodi kao prema odraslim ljudima. Odnosi se prema nama kao prema ljudima koji imaju slobodnu volju, mogućnost da odluče sami za sebe.

Slobodna volja je blagoslov. A mi treba da naučimo da živimo sa ovim blagoslovom.

Problem je što posledica pada u greh nije samo život sa slobodnom voljom, već to što mi tu slobodnu volju zlostavljamo i zloupotrebljavamo.

U ovom biblijskom izveštaju je najverovatnije najlepši deo to što je Bog, u celom vrtu, ograničio sotoninu moć i uticaj samo na jedno drvo. Sotona ne može da leprša po celom vrtu, prateći svaki korak Adama i Eve. Ne može da ih iskušava na svakom ćošku, ili da upravlja njima, da im govori da idu levo ili desno.

Bog je sotonino delovanje ograničio samo na to jedno drvo. Samo tu je imao dodirnu tačku sa čovečanstvom. Ako čovek zaobiđe drvo, onda će zaobići i sotonu i susret sa njim. Mi se pri tome pitamo kako Bog može tako nešto da uradi? Kako može da ima toliko poverenje u čoveka? I danas se dešava ista stvar.

I danas Bog ima podjednako poverenja u vas i u mene. Naravno, danas đavo ima više od 6.000 godina iskustva u metodama prevare i zavođenja ljudi. Ali Bog i danas od nas očekuje da se pred svima jasno izjasnimo o svom poreklu, koje je vezano za Njega, i o svojoj zavisnosti od Njega.

U Bibliji u 1. Mojsijevoj 3,1 čitamo: „Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?” Bog je rekao čoveku da ne jede plodove sa jednog drveta.

Sotona izvrće Božje reči i kaže: “Ne smete da jedete sa svakog drveta?” On ovim usađuje sumnju u čoveka. Sumnju u Boga i Njegovu reč. Ovo je kao kada se neko trudi da nas motiviše da uradimo nešto loše.

Da li znate kako možete da motivišete ljude u 21. veku?

Ako želimo da motivišemo dete, šta treba da uradimo?

Ako kažete jednom detetu, nemoj da ideš tamo, šta će ono da učini?

U tom istom trenutku će da ode baš tamo.

Kako bi bilo zanimljivo kada bismo sa ovakvim uslovljavanjem mogli svoju decu da uputimo dobrim životnim smerom. „Nemoj da pojedeš tu supu.“ Naravno da će hteti da je proba.

Kako da motivišete tinejdžera?

Treba mu reći da je to previše opasno.

„Nemoj da otvaraš Bibliju. U njoj ima takvih događaja koji će te sigurno uplašiti.” Tinejdžer će zagarantovano odmah početi da čita Bibliju, jer će misliti da je to najuzbudljivija knjiga svih vremena.

I biće u pravu. A odrasle? Kako njih motivisati?

Samo im treba reći da je ono što želimo da urade protivzakonito. Ako je protivzakonito, onda će baš zato to uraditi da bi dokazali da vlasti baš njih neće uhvatiti.

Muškarci, ako želite da motivišete svoje žene, ili ženske članove svoje porodice da nešto urade, samo im recite da će, ako to urade, biti lepše i zgodnije od bilo koje žene.

Videćete kako će požuriti da vas poslušaju. Žene, ako želite da motivišete svoje muževe, muškarce da vas poslušaju, samo im recite da su previše stari za taj zadatak.

Muškarci će se odmah baciti na ispunjavanje zadatka kako bi dokazali da za njega nisu prestari.

Sad smo videli koji su motivacioni principi kojima mi sami možemo jedni druge da motivišemo na dobro ili na zlo. Ali đavo, Sotona, poznaje ovu vrstu manipulacije bolje od bilo koga i njome se služi.

Koristi je i u vašem i u mom životu. On tačno zna na šta moje srce, moje misli reaguju. Sotona ovde zapravo koristi jedan spiritistički trik. Postavlja jednu spiritističku zamku kojom pokušava da upeca Evu. Sotona koristi zmiju kao svoj medijum. Razmislite samo.

Sotona koristi zmiju, Božje stvorenje koje je Evi poznato, koju je ona već viđala, da porazgovara sa Evom. Adam je, kao što znamo, dao imena svim životinjama. Adam je u tom procesu shvatio da ni sa jednom od životinja ne može da razgovara. Osetio se usamljenim.

Eva tada još nije bila stvorena i zato možemo da kažemo da Sotona igra prljavu igru bez pravila. I naravno, Sotona nikada nije bio igrač koji poštuje fer-plej.

On nikada ne deluje pošteno ili pravilno.

Kada koristi zmiju kao medijuma, tada Božju reč dovodi pod sumnju i pita: „Jeli baš tako? Jesi li sigurna da je to tako?”

A mi idemo još dalje. Mi smo u stanju da pod znak pitanja stavimo sve što je Bog rekao u događajima koje čitamo u Bibliji.

Svuda stavljamo male znake pitanja: „Jeli sigurno da se to baš tako desilo?”

Kada je Izrailjski narod prelazio preko Crvenog mora, Bog ga je razdvojio da bi Njegov narod bezbedno prešao na drugu stranu.

Do današnjeg dana ima onih koji sumnjaju u to i kažu da čudnovato odvajanje mora nije moglo da se dogodi: „Ne, ne i ne!

Oni nisu mogli da pređu preko Crvenog mora nego su prešli preko drugog mora i to baš za vreme oseke kada je voda bila do gležnjeva.”

A nek mi neko kaže kako je onda u vodi do gležnjeva mogla da se podavi cela egipatska vojska? A

ko obratimo pažnju samo na detalje, onda ćemo i nadalje stavljati male znake pitanja i sumnjati u Božju reč. Možda nam je još gore kada kao hrišćani čujemo roditelje koji kažu: „Sine ili kćeri, ako budeš loš/a, Isus te više neće voleti.”

To je najveća moguća glupost.

Isus Hristos, Sin Božji je umro za nas, za nas koji smo Ga svojim gresima prikovali za krst i On nas ne voli zato što smo dobri, ili zbog dobrih dela koje činimo, već zbog toga što smo Njegovi.

Nikada nemojmo nešto slično da kažemo svojoj deci, jer ih Bog voli i kada su loša i kada su dobra.

Kako je Sotona dospeo na Zemlju?

Kako se u ovom idiličnom vrtu, u savršenom Edemskom vrtu pojavio Sotona?

Dvanaesto poglavlje knjige Otkrivenja opisuje rat na nebu, rat koji se vodio pre stvaranja čoveka.

Otkrivenje 12,9 nam otkriva rezultat ove borbe: „I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom.” Sam Bog je dopustio Sotoni da prebiva na ovoj Zemlji. Da zavodi i vara, unosi sumnju u Božju prisutnost i ljubav; ne samo u živote Adama i Eve, već i u naše živote.

Ipak je celokupno Sotonino delovanje ograničio na jedno drvo. Ovo je izraz milosti, već u Edemskom vrtu.

Zanimljivo je da se Eva nije bojala.

Znate šta se dešava kada miš protrči kroz kuću?

Da pitamo gospodu šta se dešava kada ovaj mali stvor samo protrči kroz kuhinju.

Čuju se vrisci.

Žene u tim trenucima kao da pokušavaju da otpevaju najviše tonove koje pevaju operske pevačice i to soprani. Boje se. A ako bi videle zmiju? A vidimo da se u Edemskom vrtu Eva nije bojala.

Dok čitamo Bibliju, možemo da zaključimo da je zmija bila jedno prelepo, veličanstveno stvorenje. Verovatno je imala i krila i mogućnost da leti, jer kasnije saznajemo da je Bog proklinje tako što će se vući po zemlji i jesti prašinu.

Sotona nije aždaja, ili neko čudovište koje bljuje vatru. Danas se ne pojavljuje sa rečima: „Evo me, tu sam, ja sam Sotona, đavo.” Ne nosi gvozdene vile u rukama kako bi nas uplašio i otkrio svoje pravo lice.

Sotona koristi trikove, zamke i laži.

On napada naše najslabije tačke, jer je njegov cilj da se sapletemo i da se odreknemo Boga.

Ko je Sotona?

Ako redom čitamo Bibliju, možemo da zapazimo da mnogi od pisaca na različite načine opisuju Sotonu. Isus na primer kaže da je Sotona „knez ovog sveta” (Jovan 12,31).

Kako je Bog dozvolio Sotoni da vlada ovom našom Zemljom? Ako bismo o Sotoni upitali Pavla, njegov odgovor bismo pronašli u 2. Korinćanima 4,4. Pavle kaže da je Sotona bog ovoga sveta.

Naravno bog sa malim početnim slovom. To znači da govorimo o biću koje ima veliku moć. Nemojmo da mislimo da sa njim bilo kad možemo da se upustimo u borbu i da ćemo lako pobediti.

Radi se o jednom vrlo inteligentnom i vrlo moćnom biću. On nije „negativan bog” već Božje stvorenje. Pavle u Efescima poslanici piše da je Sotona „upravitelj tame ovoga sveta” (Efesc. 6,12).

On je taj koji upravlja svojim demonima. On je taj koji će na sve načine probati da šapne meni i vama, da je bolje na putu uspeha i uživanja, jer je on mnogo širi i lakši nego Božji, hriščanski put. Svako iskušenje koje ističe čovečje ja, čovekove lične želje je od Sotone.

Svako mora da bude oprezan i budan, jer Sotona želi da dovede u sumnju naše znanje o Bogu, našu veru u Njega.

Šta Eva odgovara?

Pogledajmo kako se događaj dalje razvija – zato što je ovo vrlo važan deo. Neko je pitao zašto Sotona nije iskušao Adama. A neko je odgovorio da je Eva bila mnogo inteligentnija od Adama i da je Sotona znao da ako uspe nju da prevari, da će ona sama smisliti pametan način da prevari svog muža, Adama. 1.Mojsijeva 3,2:

„A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakoga drveta u vrtu.”

Savršen odgovor!

Za ovakav odgovor bi dobila čistu preticu ili desetku. Evu moramo da pohvalimo na ovako dobrom odgovoru. Ovako i mi treba da odgovaramo, da citiramo Božje reči.

Da kažemo ono što nam je Bog poručio. Ali evo kako nastavlja: „Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.” (1Mojs. 3,3) Ovde je Eva već pogrešila. Ona na Sotonino pitanje, na Sotonino umetanje sumnje, preteruje u opisu Božje zapovesti.

Kada čitamo koja je uputstva Bog dao prvom paru, onda vidimo da se dodirivanje ploda na drvetu poznanja dobra i zla ni ne spominje. Bog nije rekao da ne smeju da odu do drveta i da pipnu njegov plod. Ne piše ni da im je zabranjeno da otkinu plod. Bilo im je zabranjeno da jedu plod. „S njega ne jedi.”

Tačka.

Jer u koji dan okusiš s njega, postaćeš smrtan. Ovde Eva pravi prvu grešku. Preuveličava Božja uputstva. Dodaje Božjem uputstvu. U knjizi Otkrivenja 22,18-19 piše da će onaj ko bude dodao ili oduzeo reči Božjoj, snositi vrlo ozbiljne posledice.

Šta je onda Sotonina tajna?

Prvo, napada Božju reč, jer zmija kaže ženi: „Nećete vi umreti.“ (1Mojs. 3,4) “Eva nemoj tako ozbiljno da shvataš stvari. Evo ja sam tu, na ovom drvetu, mogu da okusim plod sa ovog drveta i neće mi biti ništa. Preživeću.”

Sotonina taktika postupanja, i u vašem i u mom iskustvu, jeste da nas ubedi da nam naša neposlušnost neće doneti tako velike posledice kao što smo prvobitno očekivali.

Sotona prvo utiče na Evin razum. Ona razmišlja o tome da li će biti i kakve će biti posledice ako bude jela od ploda sa drveta. Sotona ovako nastavlja: „Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.” (1Mojs. 3,5)

Koliko je veliko iskušenje biti kao Stvoritelj. U svakome od nas postoji potajna želja, iskušenje da imamo nadležosti vlast, da budemo veliki gazda ili šef. “Biću neko,” a baš time čovek postaje najveći niko.

Robert Ingersol (Robert G. Ingersoll) koji je u 19. veku bio predvodnik i zagovarač ateizma – ideje da Bog ne postoji – često se služio sledećom tvrdnjom: „Ljudi, nema Boga. Dozvolite da vam to i dokažem.”

Gurnuo bi ruku u džep svog prsluka, izvadio bi svoj džepni sat i rekao: „Obratite pažnju. Sad ću da se molim.” Pogledao bi u nebo i rekao: “Dobar dan, Bože.

Molim te u sledećih 5 minuta udari me svojom moćnom rukom i ubij me.” Onda bi gledao u svoj džepni sat. Gledao bi kako sekunde prolaze.

Posle 300 sekundi vratio bi sat u džep i prisutnima rekao: “Dame i gospodo, vidite da nema Boga.” Šta vi mislite? Da li je ovo bio dovoljno dobar i valjan dokaz u prilog nepostojanja Boga.

Zar to nije bio dokaz da Bog ne radi po sotoninom principu, već da je Bog milostiv.

Milostiv je čak i prema ljudima koji ga, poput Ingersola, provociraju, koji pokušavaju da dokažu da Bog ostavlja svoj zakon ljubavi po strani i da stvarno iz besa uništava, ubija ljude.

Da je Ingersol umro u jednom od ovakvih poduhvata, tada bi svi krivili Boga da ne može da podnese ni ovako malu provokaciju. Sotona se, od početka razgovora sa Evom, služi prevarama i smicalicama, a njima će se služiti i u našim životima.

Strašno je šta čini. On koristi jedan plod sa drveta da bi iskušao prvi par. Nije strašno što je Eva ubrala plod sa drveta i jela od njega. Strašno je što Eva nije bila gladna.

Nije ispužila svoju ruku zato što je htela da jede kako bi utolila glad, već da bi pokazala da je ona neko. Sotona je uticao na apetit, osećaj za estetiku i ponos i, nažalost, kod Eve je postigao svoj cilj. Blez Paskal (Blaise Pascal) je u jednom svom izlaganju ovako objasnio prikazanu pojavu: „Bog je čoveka stvorio po svom liku i obličju, a čovek Mu je uzvratio taj gest.“

Mi ljudi smo nekada u stanju da Bogu pripišemo ljudske osobine. Ponekad verujemo da je svemogući i večni Bog onakav kakvim ga mi iz svoje perspektive vidimo i da je samo ono što mi možemo da razumemo.

Ne znamo ni deo onoga šta Bog jeste. Vidimo Njegovu prisutnost, Njegovu lepotu, Njegovu milost i ljubav. Vidimo Njegove blagoslove, ali ne možemo da razumemo šta znači vladati celim ljudskim rodom. Ne možemo ni da zamislimo kako je Njemu koji nas gleda kao svoju decu kada se saplićemo i pravimo gluposti. On nas i onda voli, gleda nas sa osmehom i samo želi da Mu se približimo.

Da vidimo šta Eva radi. U šestom stihu piše: „I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.“ (1Mojs. 3,6) Šta se ovde dešava? Čovek se pobunio i kaže: „Ja ću ti pokazati kako se postupa u ovakvoj situaciji. Otićiću do drveta, ubrati plod i probati ga.

Valjda je dozvoljeno probati.“ Zagrizla je plod, pogledala oko sebe i rekla: „Vidi, zmija je bila u pravu. Nisam umrla.“ Potražila je Adama i rekla mu: „Dragi, izgleda nismo dobro razumeli Božja upustva. Ja sam zagrizla plod sa zabranjenog drveta i ništa mi se nije dogodilo.“ Kako je ovo strašno!

Pogledajmo za šta je odgovoran prvi par. Eva je poverovala da je sve što je lepo i dobro. Nije poslušala Boga koji je rekao: „To nije dobro. To ne jedi.“ Mislila je da bolje zna od Boga.

Ovo je jedno od iskušenja koje i mi imamo danas. Sebe zamišljamo i doživljavao kao pametnije od Onoga koji nas je stvorio. Ona je želela da bude kao Bog.

Želela je da bude obožavana, a ko to ne želi? Bog je čoveka stvorio da bude ponizan i da zavisi od Njega. Eva je prišla suviše blizu onome od čega je trebala da se drži podalje.

Na ovo misli Martin Luter (Martin Luther) kada kaže: „Ne možete zabraniti ptici da preleće iznad vaše glave.

Ali joj možete zabraniti da tu svije gnezdo.“ Tu se krije Evin problem. Prišla je suviše blizu, zaboravivši Božja upustva i time je svoju sudbinu uzela u svoje ruke. Poverovala je zmiji a ne Bogu.

Koliko često i mi poverujemo književnosti, internetu. Kada slušamo vesti na televiziji, ili ih čitamo u novinama, one kao da imaju poseban zaplet, poseban ukus tako da lako progutamo sve bez ikakve sumnje, ili provere. Jer to je bilo na televiziji, u novinama.

Bog nam je dao u ruke sito, filter, Svoju Reč koja može da nam pomogne da profiltriramo različite informacije i odvojimo istinu od laži.

Šta se dešava sa Adamom?

Adam bez pitanja jede od ploda. Jednostavno je prihvatio ono što mu je žena servirala. Postupio je po upustvu koga možete da pročitate na brodu kod jednog šaljivog kapetana: „Uđi, ćuti i drž’ se.“ Tako nešto radi i Adam.

Uleće u celu situaciju bez ikakvog pitanja i radi ono što mu žena nalaže. Zaboravlja na svoju ulogu, zaboravio je da treba da bude glava porodice.

Gde je bio Adam kada se Eva približila drvetu?

U Bibliji ne čitamo da je Adam bio pored nje. Par se razdvojio i nisu obraćali pažnju jedno na drugo. Adam nije podsetio svoju ženu na Božje upozorenje. Trebao je da citira ono što im je Bog zapovedio. Poslušao je Evu, a ne Boga. A na kraju je optužio Boga umesto da od Njega zatraži oproštaj. Strašno je šta čovek radi!

Šta je onda greh?

Greh kvari naše veze, zajedništvo i odnose. Kad je Bog stvorio čoveka stvorio je i naročitu veze između sebe i samog čoveka, a čovek je odgovorio hvalom, zahvalnošću i ljubavlju svom Stvoritelju. Greh je presekao ovaj odnos povezanosti i zavisnosti, vezu između Boga i čoveka, ali ne do kraja, jer Bog i dalje voli čoveka.

Šta se dešava zbog greha?

Nezavisnost. „Ja ću da radim ono što želim. Mogu da budem srećan i bez Boga. Mogu sam da rešim ovaj problem. Gospodar sam svake situacije.“ Greh stvara zadebljanje u mozgu, naviku.

Kada napravimo pogrešan korak dolazi do promene u mozgu zbog koje nam je lakše da pogrešimo i svaki sledeći put. Što više puta idemo istim pogrešnim putem on postaje sve lakši i jednostavniji, jer je to već sada utabani put. To je čovekov problem.

A kada se Bog umeša, onda On preseče put greha u mislima čoveka, a kasnije i u delima. Šta je onda put greha? U Psalmu 1,1 opisan je put greha: „Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi.“ (Ps. 1,1) Psalmista nam kaže: „Da, postoji jedan ovakav put. Nemojmo ići njime.

Ali ako se slučajno izgubite i nađete se na njemu, nemojte da stajete. Jer ako stanete, uskoro ćete se osetiti umornima, sešćete i naćićete se usred iskušenja i greha.“

U 7. stihu čitamo nastavak događaja: „Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.“ (1Mojs. 3,7) Shvatili su da odela slave koje im je Bog načinio i poklonio više nema. Shvataju da su goli i da „sloboda“ u koju su zakoračili i nije neka sloboda.

Ovo je kao kada su jednu devojčicu iz grada odveli prvi put na selo. Otišla je do ivice šume i na grani jednog drveta videla kanarinca.

Iznenadila se kako jadan kanarinac nema kavez, jer je tamo bio slobodan. Po njenom viđenju kavez je bio prirodni dom za kanarinca. Isto tako, čovek dozvoljava da zbog greha njegov prirodni dom postane kavez.

Šta su posledice greha?

Kada pogledamo izveštaj u Bibliji, vidimo da je posledica strah koji vlada njima. Tu je i golotinja koja ih podseća da je nešto krenulo naopako.

A koja je prva reakcija? Sakrili su se. Pravili su se kao da se ništa loše nije dogodilo, ili pokušavali da nekako zataškaju ono što su uradili.Pokušavali su da smisle drugo rešenje. Načinili su odeću od lišća. To je verovatno bila prva čovekovom rukom načinjena odeća.

A kada se Bog pojavio, kada ih ispituje, onda kažu: „Nisam ja.“ Vidimo li šta čini greh? Kvari odnose. Kvari odnos između Boga i čoveka. Nema više bezazlenosti. Do ovog trenutka zapazili smo da je čovek živeo u jednom prelepom i mirnom okruženju.

Sada je odjednom zbog svojih odluka pocepan „Šalom“ i uništen mir Edemskog vrta. Greh uništava osećaj odgovornosti. Tada se osećamo kao da od svih prisutnih nismo baš mi pogrešili. Šta se dešava kada dođe do tuče u masi ljudi? Na primer na fudbalskom meču.

Koliko ljudi priznaje svoju odgovornost? Koliko ljudi kaže: „Ja sam započeo tuču. Ja sam u njoj učestvovao.“ Ne, prebacujemo odgovornost na druge i kažemo: „Tamo nas je bilo mnogo. Tuča je nekako sama izbila.“ U Engleskoj svaki fudbalski meč prate kamere i zabeleže lice svakog prisutnog, da ako neko remeti red i ponaša se nasilno kasnije može da bude prepoznat na sudu.

Greh uništava i oduzima blagoslove, a ako nema blagoslova nema ni rasta. A ako nema rasta, onda nastupa degradiranje i otpočinje proces smrti.

Popuštanje svojim željama do smrti je greh. U ovom konfliktu – prebacivaje krivice sa jednog na drugog, u kome su se našli Adam i Eva – šta može da bude rešenje?

Ponekad neki zamišljaju Adama i Evu sakrivene u mraku, obučene u lišće smokve kao Čerčila (Churchill) i Lejdi Astor (Lady Astor).

Zapisi o engleskim ministrima opisuju mnoge političke okršaje između Čerčila i Lejdi Astor. Jednom prilikom kada nikako nisu mogli da dođu do zajedničkog rešenja, kada naprosto nije postojao način da se dogovore, Čerčil joj je rekao: „Gospođo, sada je dosta.

Što brže možete sklonite mi se s očiju.“ Na ovo ga je Lejdi Astor mrko pogledala i odgovorila: „Da ste vi moj muž, sipala bih vam otrov u čaj.“

Na to joj je Čerčil odgovorio: „Da ste mi vi žena, ja bih taj čaj i popio.“ Ovako se nekako odvija i konflikt između Adama i Eve.

Krivili su jedno drugo, i svoju odgovornost pokušavali da prebace na osobu pored sebe. Ali se Bog umešao. Bog ih traži, moli ih. „I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.“ (1Mojs. 3,8)

Ne radi se o tome da je Njegov sistem za navigaciju pretrpeo neku grešku i da Bog tapka po monitoru svog GPS-a i kaže: „Ne znam gde mi je Adam.

Da li je iza ovog ili iza onog žbuna.“ Bog tačno zna gde je čovek. Međutim, čovek ne zna gde je stigao zbog svoje neposlušnosti. Zato Bog vas i mene pita: „Gde si? Iza kog žbuna se kriješ?“ Kada ćemo već da izvirimo iza svog žbuna i kažemo: „Bože, pogledaj me! Evo me!“ Strah, skrivanje i odbacivanje sopstvene odgovornosti su ono na šta se mi kao ljudi oslanjamo u ovakvim trenucima.

Dag Bačelor (Doug Bachelor), pastor u Americi, ispričao je jedan događaj iz svog detinjstva.

Njegov otac, milioner, kupio je mašinu za čišćenje cipela i stavio je u garažu. Još nije bila potpuno sastavljena, pa je svom sinu rekao: „Ovo ne diraj!“ A šta je on uradio? Dobio je veliku motivaciju da redom pritiska dugmiće na mašini.

Pritisnuo je smeđe, belo i crno dugme, pa ponovo belo, pa smeđe, pa crno. Nije mogao da shvati kako imalin dolazi do valjka, a zatim se razmazuje po cipelama. Sve dok se odjednom boja nije raspršila po celoj garaži.

Kada se otac vratio sa posla, prvo je upitao:

„Sine, gde si?“
„Tu sam, tata.“
„Zašto si dirao mašinu?“
„Ja, tata…? Ja, tata, uopšte nisam ni pipnuo mašinu!“
„Sine, reci mi istinu i neće biti posledica.“
„Stvarno ništa nisam dirao.“
Zatim je otac odveo svog sina do ogledala i pokazao mu kako mu je lice prekriveno belim, smeđim i crnim flekama od imalina. Tada je Dag shvatio da ne može da sakrije ono što je uradio.

Kako Bog reaguje u ovoj situaciji? Kaže zmiji: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene, i između semena tvojega i semena njezinog; ono će ti na glavu stajati, a ti ćeš ga u petu ujedati.“ (1Mojs. 3,15)

Ovo je prvo proročanstvo u Bibliji. Bog ima spremno rešenje za problem greha i zato kaže: „Probaćemo ovo nekako da rešimo“. Čovekje upao u takvu provaliju da je iz nje samo Bog mogao da ga iščupa.

Posledice odvajanja od Boga su: bol, umor, prolaznost, distanciranje, odbacivanje i smrt. Ovo svi moramo da uzmemo u obzir kada donosimo odluke.

Bog pravi haljine Adamu i Evi. „I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.“ (1Mojs. 3,21)

Odakle je uzeo kožu? U Edemskom vrtu je prineo na žrtvu prvu životinju, ili životinje, i od njih načinio kožne haljine, da bi pokazao Adamu i Evi da je za ispunjavanje njihovih potreba moralo da umre nevino biće – najverovatnije jagnje. Kakav rasplet.

Kakav prikaz Isusa Hrista u vidu čistog i nevinog jagnjeta od samog početka ljudske istorije do Golgote. Isus ovde hoće da prikaže da postoji put koji vodi iz greha.

Jednom prilikom je u avionu u biznis klasi jedan gospodin malo popio. Stjuardesa mu se svidela, pa je besramno počeo da joj se udvara. Jadna stjuardesa ga se jedva otarasila.

Otišla je u drugi kraj aviona da posluži drugog gospodina koji je takođe počeo da joj se udvara. Jedva se udaljila od njega i nastavila svoj posao.

Pilot je već pripremao avion za sletanje, kada je drugi gospodin prišao stjuardesi i gurnuo joj ključ u ruke. „Ovo je ključ od moje hotelske sobe.

Nemojte me razočarati. Dođite večeras.“ Stjuardesa se nasmešila, uzela ključ, zahvalila, a zatim otišla do prvog gospodina, dala mu ključ i rekla mu: „Nemojte da kasnite.“

Zamislite iznenađenje ove dvojice kada su se te večeri sreli.