3. Važnost proročanstava

SADRŽAJ

Ljudi su uvek čeznuli da otkriju i upoznaju Budućnost. Stari narodi kao što su bili: Egipćani, Asirci, Vavilonci i Rimljani imali su svoje gatare i astrologe, preko kojih su želeli da saznaju budućnost. Lakoverni ljudi i danas žele da upoznaju budućnost od ljudi, koji gataju po kartama, uz pomoć pasulja ili gledajući u dlan. Međutim, sva ljudska nagađanja u ovom smislu beskorisna su i uzaludna. Čoveku nije dodeljena moć da poznaje i otkriva budućnost. Budućnost pripada Bogu, i samo je On može otkriti. Događaji koji će ispuniti budućnost su pred Njim kao otvorena knjiga.

Bog je preko svojih slugu proroka otkrio u Svetom pismu mnoge buduće događaje. Ispunjena proročanstva iz Svetog pisma predstavljaju jedan od najjačih dokaza o postojanju živog i večnog Boga koji od početka javlja kraj; ona potvrđuju da je Sveto pismo zaista istinita Božja reč.

BUDUĆNOST PRIPADA BOGU

Ljudi ne poznaju budućnost.

„Neka dođu i neka nam objave šta će biti; objavite nam šta je prvo bilo, da promislimo i poznamo šta će biti iza toga; ili kažite nam šta će biti unapredak. Kažite šta će biti posle, i poznaćemo, da ste bogovi; ili učinite što dobro ili zlo, i divićemo se i gledati svi. Gle, vi niste ništa i delo vaše nije ništa.” (Isaija 41:22–24.)

Budućnost poznaje samo Bog. U navedenom tekstu Bog poziva ljude i njihove lažne bogove da objave šta je bilo ili šta će biti, ali oni to ne mogu učiniti. Oni ne mogu kazati kako je postao svet i čovek, a još manje šta će biti u budućности.

SAMO BOG MOŽE DA OTKRIJE BUDUĆNOST

„Pamtite šta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugoga Boga, i niko nije kao ja, koji od početka javljam kraj i izdaleka što još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji, i učiniću sve što mi je volja.” (Isaija 46:9–10; vidi: Isaija 45:21; 44:7.)

Bog je poverio svoja proročanstva svojim slugama prorocima, koji su ih zabeležili, i tako su se ta proročanstva sačuvala u zbirci svetih spisa.

„Jer Gospod, Gospod, ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.” (Amos 3:7.)

PROROČKA MISIJA

Proroci su bili Božja poslušna oruđa. Oni su govorili i radili pod uticajem Duha Svetog.

„Jer nikad proroštvo ne bi od čovečje volje, nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi.” (2. Petrova 1:21.)

Obraćajući se Isaiji, Gospod izjavljuje:

„Ja ti metnuh u usta reči svoje i senom ruke svoje zaklonih te.” (Isaija 51:16.)

Mojsiju je Bog takođe kazao:

„Idi, dakle, ja ću biti s ustima tvojim, i učiću te šta ćeš govoriti.” (2. Mojsijeva 4:12.)

MISIJA PROROKA

Proroci su imali:

Versku misiju – čuvati saznanje o Bogu i pripremati narod za dolazak obećanog Mesije – Hrista.
Moralnu misiju – propovedati svetost Božjeg zakona; boriti se protiv mnogoboštva, idolopoklonstva, nepravde i laži.
Proročku misiju – ukazivati na grehe Izraela, najavljivati kazne i opisivati Mesijevo carstvo.

ISPUNJENA PROROČANSTVA

Dolazak obećanog Mesije – Hrista

„Koje spasenje tražiše i ispitivaše proroci, koji za vašu blagodat prorekoše; ispitujući u kakvo ili u koje vreme javljaše Duh Hristov u njima…” (1. Petrova 1:10–11.)

Bog je dao jasna proročanstva o Hristovom prvom dolasku:

Plemstvo: iz Judinog plemena (1. Mojsijeva 49:10; Isaija 11:1–2) – Matej 1:1.
Rođenje: od device (Isaija 7:14) – Matej 1:22–23.
Mesto: Vitlejem (Mihej 5:1–2) – Matej 2:1.
Ulazak u Jerusalim: na magaretu (Zaharija 9:9) – Matej 21:1–9.
Izdaja: 30 srebrnika (Zaharija 11:12) – Matej 26:15.
Haljine: rasparane i podeljene (Psalam 22:16–18) – Jovan 19:23–24.
Ocat i žuč: datog za piće (Psalam 69:21) – Marko 15:36; Jovan 19:29.
Stradanje i smrt: (Isaija 53:5–9) – Matej 27:57–60.
Vaskrsenje: (Psalam 16:10) – Matej 28:1–6.

Proročanstva o gradovima

Ninevija: opustela kao pustinja (Sofonija 2:13–15) – ruševine u Mosulu.
Tir: mesto za sušenje mreža (Jezekilj 26:3–5) – ispunjeno od Aleksandra Velikog.
Vavilon: pustoši nalik Sodomi (Isaija 13:19–20) – danas nenastanjen.
Jerusalim: uništenje Hrama 70. god. n. e. (Matej 24:2) – rimski vojskovođa Tit.