Američki pesnik Robert Frost bio je jedan od najpoštovanijih pisaca u Američkoj literaturi i os vojio je četiri nagrade Pulicer.
Njegov način pisanja bila je upotreba uobičajenih slika kojima bi prenosio dublja značenja o životu.
Jedna od njegovih najpopularnijih pesama je „Put kojim ne krenuh.“
Put kojim ne krenuh
U šumi zlatnoj behu puta dva, A tužan što nisam niz oba kren’o, Dugo sam stajao na jednom ja I gledao niz drugi, kako zavija Tamo daleko u šipražju zelenom.
Prvim se uputih koraka čila, Jer beše sav čist i zelen; Trava je uspravna i nedirnuta bila, Al’ od stopa mojih se svila I za mnom osta put ugažen.
U čitavom Svetom pismu pronalazimo zajednicu sa I oba se jednako pružahu tog jutra U neokaljanom lišću što ležaše na tlu.
Oh, čuvao sam onaj drugi za sutra! Al’ znajući da sudbina je čudna Sumnjah da ikada vratiću se tu.
Kad prođu godine i starost me sputa, Pričaću o ovome sa uzdahom ja; Kroz šumu se račvahu dva puta — Al’ krenuh kud niko drugi ne luta, U tome beše sva razlika.
Bogom koja je opisana kao put ili staza. Pored našeg teksta iz Psalma 1, među druge citate spadaju: „Pokazaćeš mi put životni“ (Psalam 16,11).
„Upućuje krotke istini, uči krotke hoditi putem Njegovim“ (Psalam 25,9).
„Uputi me, Gospode, na put svoj i vodi me pravom stazom“ (Psalam 27,11) „Reč je Tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj“ (Psalam 119,105).
„Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje“ (Priče 3,6).
Isus je opisao učeništvo kao hodanje za Njim. Ustvari, rani hrišćani su se nazivali sledbenicima Puta. Apostol Pavle koristio je slike trčanja u trci i hodanja na način koji je dostojan našeg nebeskog zvanja.
Glavni naglasak ovih slika je da prenesu da vera koja poštuje Boga nije ona koja stagnira; već je dinamična potraga.
Vera je trajno putovanje sa mnogo zaokreta, puteljaka i iskušenja koja prete da će nas skrenuti sa puta kojim Bog želi da idemo.
U slici o hodanju putem nalazi se i otkrivenje da nam je potrebno vođstvo kako bismo uspešno prebrodili taj put.
Bez obzira na zanimanje, obrazovanje ili imovinu, svakoj duši potrebna je pomoć.
Čarls Svindol je precizno opisao našu potrebu za božanskom pomoći u svojoj knjizi „Živeti iznad svakodnevnih pritisaka“.
Domaćica sa decom pored nogu suočava se sa četrnaest ili više časova dnevno rada u ispunjavanju rokova, donošenju odluka, takmičenju sa snažnim voljama i završavanju beskrajnog spiska obaveza.
Profesionalac doživljava radni pritisak drugačije vrste: ljudi, ljudi, ljudi… naročito nezadovoljni ljudi koji bi radije vrištali i tužili umesto da se smeše i rešavaju, što samo pojačava iscrpljenost u izražavanju očekivanja i smanjivanju energije.
Vozač kamiona ima potpuno drugačiju, ali opet jednako iscrpljujuću rutinu: pritisak zamki u saobraćaju, opasni vremenski uslovi, nepromšljeni vozači i dosadni kilometri puteva.
Postoji i pritisak ponavljanja sa kojim moraju da žive sportisti: beskrajni sati vežbanja, održavanja težine, radanaterenu, posmatranja snimaka, usavršavanja tehnike, oštre konkurencije, povrede, usamljenost, iscrpljenost, dosada… samo da bi se probudio za još jedan isti takav dan, za još jedan stih iste pesme.
A ko može da porekne iscrpljujuće zahteve akademskog obrazovanja?
Učenici i nastavnici sigurno imaju neprestani, kružni pritisak svakodnevnog pripremanja i davanja zadataka, dolazaka na časove, ispunjavanja projekata, biranja predmeta, učenja za ispite, ocenjivanje radova, nadajući se da će zaraditi određeni stepen obrazovanja ili titulu.
Činjenica je da pritisak ne prestaje! Trgovac mora da ispuni kvotu. Pevač mora stalno da vežba. Psiholog ne može da izbegne depresivne ljude, jednog za drugim.
Pilot mora da ostane usmeren satima. Propovednik nikada ne može da prestane da priprema propoved.
Spiker u vestima ne može da pobegne od satnice ništa više nego što birokrata može da izbegne zbrku kraj crvene trake.
Dani se ne završavaju… putevi se ne savijaju… Upomoć! (Čarls Svindol, Živeti iznad svakodnevnog pri tiska).
Prvi Psalam govori o našoj potrebi za pomoći. Na putu života, svaki putnik mora da izabere između dve protivničke sile koje nude pomoć. Slično dva puta koja je opisao Robert Frost, Isus je rekao da uski put vodi u život a široki put vodi u smrt.
Psalmista je izbor poistovetio sa biranjem staze istine, označene u Pismu, koja vodi ka potocima žive vode, ili možemo da izaberemo put zlih koji vodi ka smrti.
OBJAVLJIVANJE PUTA
Psalam započinje svečanom deklaracijom da Bog želi da blagoslovi one koji slede pravi put. Biti blagosloven od Boga značiprimitibožanskunaklonost,izobilnu radost i sveto oduševljenje.
Bog nije kosmički ubica radosti koji očekuje da njegova deca žive bez emocija tokom disciplinovanog života legalističke poslušnosti.
Hodanje Božjim putem sasvim sigurno zahteva disciplinu i veštinu, ali ova akcija treba da doprinosi uživanju a ne da gasi oduševljenje.
Prorok Jeremija je objavio da Bog ima plan za vaše napredovanje koji vas neće povrediti (Jeremija 29,11).
Psalam 16,11 kaže da je u Božjem prisustvu obilje radosti. Psalam 128,1.2 obećava blagoslov i prosperitet onima koji se boje Gospoda. Pismo je jasno povodom Božjeg poziva na radovanje, ali zapazite da postoje ograničenjameđuonima kojigaprimaju.
Psalam 1, zajedno sa drugim odlomcima, navodi uslove koji je potrebno ispuniti da bi neko mogao da očekuje blagoslov. Božja božanska naklonost na raspolaganju je svima, ali primaju se samo oni koji su izabrali uski put koji vodi u život.
Primaoci su ograničeni jer izbegavaju neke aktivnosti, visine i savete. Primaoci su dalje ograničeni tako što biraju da prihvate Božja pravila, principe i staranje. Kontrast između Božjeg puta i puta zlih takođe je ilustrovan u sve većoj pobuni zlih.
Putnik postepeno prelazi od slušanja saveta duž puta do sedenja ili prebivanja sa onima koji se rugaju Bogu. Silazna spirala vodi putnika od površne zainteresovanosti za bezbožne aktivnosti do stava otvorenog prkosa koji se ruga karakteru i staranju svetog Boga.
Radi ilustracije, zamislimo razgovor za doručkom između cara Davida i njegove žene. Ona kaže, „Dobro jutro, moj divni mužu. Koji su tvoji planovi za danas?“ David odgovara, „Pa, draga, pomislio bih kako bih mogao dan da započnem preljubom.
Zatim ću dogovoriti ubistvo jednog od mojih najboljih vojnika. Posle ručka, želim danadahnemmogsinadanapastvujesvoju sestru, što će izazvati njenog brata da ubije nasilnika, braneći njenu čast. Sinoć sam baš razmišljao za večerom kako će to zapretiti stabilnosti čitave nacije.“
Znamo da se gore navedenirazgovor nije dogodio jerjeDavidovo putovanje u izopačenost bilo postepeni silazak sa nekoliko skretanja duž puta koji su ga vodili dalje i brže nego što je on želeo. Počeo je tako što je hodao po krovu da bi gledao kako se Vitsaveja kupa.
Zatim je počeo da stoji na putu grešničkom sve dok nije sedeo donoseći odluke koje su se rugale Bogu koji ga je postavio za cara u Izrailju.
ISHRANA KOJA SE SASTOJI OD BOŽJE REČI
Dijeta je reč koja najviše privlači pažnje u naslovima i osigurava da knjige postanu bestseleri. Verovatno ste čuli za mnoge dijete, od one sa kupusom, tost dijete, dijete sa jabukama, sa niskom sadržinom ugljenih hidrata, i tako dalje.
Siguran samda bismodoživelinacionalnoprobuđenje kada bi Božji narod bio podjednako zainteresovan za svoju duhovnu ishranu kao što je zainteresovan za fizičku.
Neverovani blagoslovi koje psalmista obećava na raspolaganju su onima koji slede Božji plan za duhovno zdravlje.
Prvi Psalam otkriva kakvi trebadabudu našistavovii akcijedokputujemoputem života. Mi smo pozvani da imamo stav miline prema Božjoj Reči. Drugi stih kaže, „Nego mu je omilio zakon Gospodnji.“
Ova rečenica obuhvata više od 10 zapovesti ili zakonskih obaveza koje upravljaju nacijom. Gospodnji zakon odnosi se na sve savete božanskog otkrivenja. Psalam 119,127 kaže da su Božje zapovesti bolje od zlata.
Psalam 19,10 opisuje Božja pravila koja su slađa od meda.
Nažalost, mnogi vernici imaju negativan stav prema Pismu. Oni Božju Reč smatraju zastarelom, opterećujućom i ograničavajućom.
Drugi uzimaju Reč zdravo za gotovo i propuštaju da shvate koliko je stvarno dragoceno božansko otkrivenje.
Možda vaše iskustvo sa Božjom Reči smeta vašoj sposobnosti da primite sve što Bog želi za vaš život.
Da li ste ikada gledali televiziju emisiju o antikvitetima gde neko donosi stari komad nameštaja da se proceni?
Uglavnom osoba koja vrši procenu kaže, „Žao mi je, ali imate običan komad starog nameštaja koji ne vredi ni 5 dolara, koliko ste za njega dali na rasprodaji.“
Ali ponekada procenitelj iznenadi gosta i kaže, „Imate original koji je načinio neki veliki umetnik i vaša kutija za koju ste mislili da ne vredi više od 5 dolara i držali ste u njoj spajalice za papir ustvari vredi i po 3 miliona dolara.“
Kada gost sazna za vrednost svog predmeta, njegov stav se u potpunosti menja. Kutija se uopšte nije promenila, promenilo se saznanje osobe o njenoj vredosti.
Naš stav prema Svetom Pismu treba da pokazuje shvatanje zadivljujuće vrednosti Božje Reči koja je bolja od zlata i slađa od meda. Dalje psalmistanavodinašepostupke,a to je prebivanje ili razmišljanje.
Mi smo pozvani da razmišljamo, skoncentrišemo se, ispitujemo, istražujemo, otkrivamo i prebivamo u Pismu. Često propuštamo procec otkrivanja tako što pokušavamo da sa naše odgovornosti pređemo na rezultat, a to je sadnja pored potoka i donošenje rodova.
Mi smo pozvani da razmišljamo, ali Bog sadi i izaziva naš uspeh. To je kao ulaganje novca i primanje kamate. Naš deo je da stalno novac stavljamo u fond, ali ne činimo da se našem novcu dodaje kamata. Verujemo da će banka uraditi svoj deo.
Pretpostavimo da ste uložili novac u banku. Sledećeg dana direktor banke vas nalazi kako perete prozore u banci i šišate žbunove.
On pita zašto to radite. Vi odgovarate, „Pomislio bih kako bi bilo dobro da uradim neki poslić da biste mi dali bolju kamatu.“
Direktor vam objašnjava da banka ima svoju kamatnu stopu i da to što radite neće povećati kamatu. Vaš posao je da novac stavite u banku, a posao banke je da zaradi novac za vašu kamatu.
Molim vas da razumete da ne govorim da Biblija uči da je čitanje Biblije sve što treba da uradimo a Bog će uraditi sve ostalo.
Razmišljanje i prebivanje ukazuje da se Božja Reč prilagođava u vaš život. Ovaj tekst, i drugi kao što je Jovan 15, otkrivaju da Reč sadrži silu da menja vaš život.
Muževi treba da nauče napamet ili da na kartice zapišu stihove o bezuslovnoj ljubavi prema svojim suprugama, kao što Hristos voli crkvu.
Ako se borite sa brigom ili zabrinutošću, treba da pročitate stihove kao što su Matej 6,33.34 ili Filibljanima 4,4-6. Dok razmišljate o ovim stihovima, Božja Reč, za koju On obećava da se neće vratiti prazna, proizvešće u vama obećanje koje se nalazi u tom određenom stihu.
Bog sadi, čini da napredujemo i stara se za nas. Ovaj Psalam ne predlaže 12 sedmica proučavanja o donošenju rodova.
Mi nismo pozvani da vredno radimo ili da učimo kako da budemo strpljivi. Ako dozvolimo da Božja Reč prebiva u nama, Bog koristi svoju Reč da proizvede strpljenje, mir, radost.
Metafora roda takođe nas podseća da nevidljiva sila radi u nama da proizvede nešto korisno. Mi ne proizvodimo potoke vode koji osvežavaju našu dušu, već seme Reči i Živa Voda stvaraju u nama nešto divno i korisno.
ZAKLJUČAK
Prečice često nude nadu o lakšem putu, ali često se događa da uništavaju one koji žele laki izlazak. Pitajte samo ljude iz grupe Doner koji su uništili živote svojih milih i dragih jer su se odlučili za prečicu.
Aprila godine 1846., Džek i Džordž Doner, zajedno sa Džemsom Ridom, organizovali su grupu zemljoradnika i njihovih porodica da krenu u potragu za boljim životom prema Zapadu.
Sve je išlo dobro za osamdeset i jednu osobu u putničkom karavanu dok nisu stigli do Fort Bridžera u Vajomingu. Tu su ljudi iz Donerove grupe pročitali jedan pamflet koji je napisao čovek po imenu Lansford Hejstings.
Hejstings je tvrdio da je pronašao prečicu do Kalifornije. Ovaj „novi put“ vodio bi karavane kroz Jutu i Nevadu.
Vođe tog karavana donele su kobnu odluku. Odlučili su da napuste istražene puteve i dovedu svoje porodice u rizik tako što će krenuti prečicom, kroz nepoznati put.
Morali su sami da prosecaju put kroz ogromne šume planina Vasač u Juti, što je izazvalo višesedmično kašnjenje u planu putovanja. Zatim, zapadno od Solt Lejka,srelisu se sa slanom pustinjom dugačkom 120 kilometara koja ih je zamalo uništila.
Takozvana prečica nije bila ništa drugo do neispitani put kojim je u prošlosti prošla tek nekolicina ljudi iz slanih planina. Ali u grupi Doner nisu bili iskusni ljudi sa planina.
Bili su to prosti zemljoradnici koji su se našli izvan uslova na koje su navikli. Prečica se pretvorila u dugačak zaobilazni put.
Na planinskim prevojimadočekaoihjesneg-snegsa kojimsenikadanebisusreli da su se držali proverenog i dokazanog puta. Bili su zarobljeni. Ta zima pokazala se kao jedna od najsurovijih u tim planinama.
Nekoliko porodica pokušalo je da pređe planinske klance, drugi su brzo gradili grube kolibe kako bi načinili skloništa za svoje porodice. Ekipe spasilaca pokušavale su da pomognu, ali svaka grupa doživela je prevelike izazove.
Sneg je bio previše dubok pa konji i mazge nisu mogli da prođu kroz njega. Jedini način putovanja bilo je hodanje. Neki članovi grupe, shvatajući krajnju beznadežnost njihove situacije, izgubili su razum.
Drugi su pribegli hanibalizmu, pokušavajući da se održe u životu. Među onima koji su nekada obećali da će zajedno putovati dogodilo se nekoliko ubistava. Na kraju, manje od polovine grupe doživelo je sledeće proleće.
Ništa od toga nije moralo da se dogodi. Ali ipak se dogodilo, jer su neki nerazumni ljudi odabrali prečicu.
Bili su zavedeni mitom o drugom, „boljem“, putu. Ali taj put bio je mašta,samo prazno obećanje koje je izazvalo veliku patnju i smrt milih i dragih osoba.
Sotona ima slične planove za vas. On želi da vi i vaša porodica postanete deo savremene grupe Doner.
On će vam obećati nešto „bolje“, ali sotonin put uvek vodi ka smrti. Dva puta pružaju se pred vama.
Koji ćete izabrati?
Izdvajamo:
Bog koji otvara i zatvara vrata
Isus – vođa koji je doživeo neuspeh
Samson – visoka cena niskog života
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
