10. Važnost molitve

Uvod

Bog nam govori preko prirode, kroz Sveto pismo, svojom  promisli i delovanjem Svetoga Duha. Međutim, ipak ovo nije dovoljno; mi moramo da Mu otvorimo svoje srce. Da bismo živeli potpunim duhovnim životom, moramo izgraditi čvrstu vezu sa svojim nebeskim Ocem. Molitva nas povezuje sa Bogom. To je karika koja spaja slabog čoveka sa svemogućim Bogom.

 

I  PREIMUĆSTVA KOJA PRUŽA MOLITVA

 

  1. Kakvu potvrdu daje Božja reč da Bog čuje i uslišava molitve iskrenih molilaca?

  • „I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s Neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu. I oči će moje biti otvorene i uši moje prignute k molitvi s toga mesta.” (2.Dnevnika 7:14,15; Matej 7:7,8.)

Molitva je otvaranje srca Bogu kao prijatelju. Ona ne menja Božje namere, već menja nas i naš odnos prema Bogu. Ona je disanje duše i tajna duhovne sile.

 

  1. Kome treba da upućujemo svoje molitve?

  • „A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.” (Matej 6:6; Dela 7:59.)

 

  1. Kako svoje molitve treba da upućujemo Ocu?

  • „Zato još govori Gospod: obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.” (Joilo 2:12; Vidi: Jovan 14:13; 15:16.)

Molitva treba da potiče iz srca. Prava molitva znači izlivanje najdubljih težnji srca Bogu kao nebeskom Ocu. Molitva nije čitanje ili ponavljanje nekih naučenih rečenica.

 

II  VREME, MESTO I SADRŽAJ MOLITVE

 

  1. Kako često se David molio? Šta čitamo o proroku Danilu?

  • „Ja Boga prizivljem, i Gospod će me spasti. Večerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i čuće glas moj.” (Psalam 55:16,17.)
  • A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide svojoj kući, gde bejahu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padaše na kolena svoja tri puta na dan i moljaše se i hvalu davaše Bogu svome kao što činjaše i pre.” (Danilo 6:10.)

 

  1. Šta čitamo o Korniliju? Kako često treba da se mi molimo? (Dela 10:2.)

Mi treba da se molimo uvek, a ne povremeno. Božja reč nas savetuje: „Da vam se ne dosadi molitva, i stražiti u njoj sa zahvaljivanjem.” (Kološanima 4:2.) To znači da treba da se molimo ujutro kad ustanemo; uveče pre nego što pođemo na počinak i pre svakog jela. Pored određenih časova za molitvu, ceo svoj život treba da provedemo u duhu molitve. Uvek i na svakom mestu možemo svoje srce podizati Bogu u tihoj molitvi tražeći od Njega pomoć, silu i nebesku mudrost.

 

  1. Kuda se Isus često povlačio na molitvu?

  • A u jutru vrlo rano ustavši iziđe, i otide nasamo, i onde se moljaše Bogu.” (Marko 1:35; Vidi: Luka 6:12.)

 

  1. Šta Isus kaže o ličnoj molitvi?

  • „A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno platiće tebi javno.” (Matej 6:6.)

Mi možemo  da se molimo u Božjem domu, u porodičnom krugu, ali ne smemo zanemariti ličnu molitvu, molitvu nasamo, koja daje život duši.

 

  1. Šta treba da tražimo u svojoj molitvi? (Matej 6:9-13.)

U molitvi „Oče naš” Isus nas uči kako da se molimo i šta treba da tražimo. U ovoj „uzor molitvi” istaknuto je šest molbi za duhovne blagoslove, a samo jedna za naše zemaljske potrebe. Ovo pokazuje da u svojim molitvama treba na prvo mesto da stavimo svoje duhovne potrebe. Isus je kazao: „Ištite najpre carstva Božjega,  i pravde njegove, i ovo će vam se dodati.” (Matej 6:33.)

Poverite Bogu sve svoje brige, svoje radosti, svoje potrebe, svoje nevolje – sve što vas pritiska i muči. Vaš teret neće Mu nikad biti težak; zbog vas se nikada neće umoriti. On koji je izbrojao vlasi na vašoj glavi nije ravnodušan prema potrebama svoje dece. „Jer je Gospod milostiv i smiluje se.” (Jakov 5:11.)

 

III  USLOVI ZA USLIŠENjE MOLITVE

 

  1. Šta treba da činimo da bi naše molitve bile uslišene?

Treba da smo svesni svoje velike potrebe (Isaija 44:3; Matej 5:6.). Priča o fariseju i cariniku pomaže nam da razumemo u kakvom duhu treba da izlazimo pred Gospoda (čitaj: Luka 18:10-14.).

Mi treba da se molimo sa verom. „Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se; ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću. Jer takav čovek neka ne misli da će primiti što od Boga. Koji se dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.” (Jakov 1:5–8.)

Molitva je ključ u rukama vere koji otvara nebesku riznicu u kojoj se čuvaju blaga koja pripadaju Svemogućemu.

Treba da priznamo sve svoje grehe i da ih ostavimo. „Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.” (Priče 28:13.)

  • „Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio ” (Psalam 66:18.)

Priznati greh i ostaviti ga.Ne smemo se oslanjati na osećanja. Greh je prestup Zakona (1.Jovanova 3:4.). Moramo se odreći greha, koji je bezakonje. Poslušnost treba da bude pravilo našeg života, a poslušnost je rod vere. Bog nas može uslišiti samo onda ako je naš život u skladu sa Njegovim zakonom (Priče 28:9.).

Gajimo duh praštanja. „I kad stojite na molitvi, praštajte ako što imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.” (Marko 11:25.)

Treba da budemo istrajni u molitvi (Luka 18:1–8).

Treba da se molimo u Isusovo ime (Jovan 14:13).

Mi se moramo moliti u Hristovo ime. To znači da molitvu uobličavamo rečima „u ime Isusovo”. Moliti se u ime Isusovo znači više nego samo spomenuti Njegovo ime na početku i na kraju molitve. Mi moramo da se molimo u smislu i duhu Isusovom, da verujemo u Njegova obećanja, da se uzdamo u Njegovu milost i da činimo Njegovu volju.

Ničiji život nije bio toliko ispunjen poslom i opterećen odgovornostima kao Isusov, ipak On je posvećivao mnogo vremena molitvi. Prekidao je svoju aktivnost, a često se lišavao noćnog sna da bi u samoći, u vezi s nebeskim Ocem, primio novu snagu. Kad je to činio On, bezgrešni Božji Sin, koliko više mi, slabi i grešni ljudi, treba da osećamo potrebu za iskrenom i stalnom molitvom.

  • „Da pristupimo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.” (Jevrejima 4:16.)

Isus naš Zastupnik stoji pred Božjim prestolom spreman da naše molitve iznese Bogu. On sada čeka da vaše i moje ime iznese pred Presto milosti i da od Oca izmoli upravo ono što nama  potrebno. Zato sa punim poverenjem pristupimo Prestolu blagodati da primimo oproštenje i silu koja nam je potrebna da bismo mogli živeti čistim i svetim životom!