11. Božji zakon

Uvod

Svuda, na planeti Zemlji i u svemiru, vladaju fizički zakoni. Nebeska tela u vasioni kreću se u skladu sa nepromenljivim zakonom koji je postavio njihov Tvorac. Po istom zakonu kreću se u atomu elektroni oko svoga jezgra. Ne postoji predeo u svemiru u kome ne vlada Tvorčev zakon. Ovaj zakon dopire svuda i sve je njemu potčinjeno.

Ni razumna ljudska bića ne mogu da žive zajedno u miru bez uzajamno prihvaćenog zakona. Pomislimo što bi se dogodilo kad bi svaki čovek delovao u društvu samo po onome što mu se sviđa ne priznajući nikakav zakon. Ljudsko društvo brzo bi zapalo u potpun u anarhiju: ni naš život, ni imovina, ni moralna načela ne bi bili zaštićeni.

Da li postoji zakon po kome svi ljudi treba da se upravljaju da bi bili srećni? Jedno merilo pravde sigurno postoji pomoću koga bi ljudi mogli da održe sklad, red, mir i sigurnost. Naš Stvoritelj dao nam je takav Zakon, Zakon koji važi za sve ljude i za sva vremena, Zakon koji uređuje kako naše međusobne odnose, tako i naš odnos prema našem Stvoritelju. To je Božji moralni zakon – Deset zapovesti ili Dekalog.

 

I    KAKO JE BOG OBJAVIO SVOJ ZAKON I NJEGOV SADRŽAJ?

 

  1. Bog je svoj Zakon veličanstveno objavio na gori Sinaju usred ognja, oblaka i dima.
  • „I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od reči čuste, ali osim glasa lika ne videste: I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa na dve ploče kamene.” (5.Mojsijeva 4:12,13; vidi: Nemija 9:13,14.)

 

  1. Sadržaj Božjeg zakona – Deset zapovesti (2.Mojsijeva 20:1-17.)

Deset zapovesti bile su napisane na dve kamene ploče (2.Mojsijeva 31:18.). Na prvoj ploči zapisane su bile prve četiri zapovesti, koje određuju naše dužnosti prema Bogu, a na ostalih šest, koje ističu naše dužnosti prema bližnjima. Isus je svih Deset zapovesti sažeo u dve opšte zapovesti: „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom snagom svojom, ovo je prva i najveća zapovest. A druga, ravna ovoj, jeste: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe”. (Matej 22:37–40.) Isus je istakao da je ljubav temelj Zakona i da se samo ljubavlju Zakon može ispuniti (Rimljanima 13: 10).

Ako ljubite Boga celim srcem držaćete sve zapovesti sa prve ploče Zakona; a ako ljubite svoje bližnje kao samog sebe, držaćete drugu ploču Zakona.

 

II   OBELEŽJE I SVRHA BOŽJEG ZAKONA

 

  1. Božji zakon je izraz Božjeg karaktera i Božje volje. Kao što je Bog svet, savršen, pravedan i dobar, tako je i  Njegov zakon svet, savršen, pravedan i dobar.
  • „Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i (Rimljanima 7:12.)
  • „Dela su ruku njegovih istina i pravda; verne su zapovesti njegove, tvrde su za va vek veka, osnovane na istini i “ (Psalam 111:7,8; vidi: Malahija 3:6; Propovednik 3:14.)
  1. Božji zakon otkriva Božju volju; pokazuje šta je greh i čoveka upućuje Hristu koji nas može osloboditi od sile  greha i dovesti u sklad sa Božjim zakonom.
  • „Šta ćemo dakle reći! Je li zakon greh? Bože sačuvaj! nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: ne zaželi.” (Rimljanima 7:7.)

Svrha Božjeg zakona je da nas pouči o našim dužnostima prema Bogu i bližnjima i da nam bude čuvar i vodič u životu.

  • „Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla”. (Propovednik 12:13,14.)

 

III   BOŽJI ZAKON VAŽI ZA SVA VREMENA I ZA SVE LJUDE

 

  1. Božji zakon bio je poznat patrijarsima pre Mojsija. Načela Božjeg zakona bila su napisana u njihovom srcu.

O patrijarhu Avramu čitamo:

  • „Zato što je Avram slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovesti moje, pravila moja i zakone moje.” (1.Mojsijeva 26:5.)

Zakon nije bio napisan pre Mojsija, ali to ne znači da on nije bio poznat. Da pre Mojsija nije bilo Zakona, ne bi bilo ni greha. Greh postoji od vremena čovekovog pada, a greh je „prestup zakona“. (1.Jovanova 3:4.) Eva je u Raju prestupila desetu zapovest (1.Mojsijeva 3:6.). Kain je prestupio šestu zapovest. Zbog greha, to jest prestupa Božjeg Zakona, Bog je uklonio pretpotopni svet.

Pisani zakon pre Mojsija nije ni bio potreban. Ljudi su pre potopa i neposredno posle njega živeli veoma dugo. Adam je živeo 930 godina, a Matusal 969 godina. Noje je mogao da sazna Božju volju od Matusala, a ovaj od Adama, koga je Bog neposredno upoznao sa načelima svog Zakona.

 

  1. Bog je u vreme Mojsija svečano obnovio svoj Zakon na Sinaju, napisao ga svojim prstom na dve kamene ploče i predao Mojsiju da ga stavi u kovčeg zaveta.
  • „I napisa na tim pločama što beše prvo napisao, Deset reči, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašega; i dade mi ih Gospod. I vrativ se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg koji načinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.” (5.Mojsijeva 10: 4,5. vidi: Jevrejima 9:3,)

 

  1. Zakon Božji poštovali su Hristos i apostoli.

Prorok Isaija prorekao je o Mesiji da će „učiniti zakon velikim i slavnim” (Isaija 42:21.), a psalmista je prorekao da će Hristos imati zakon Očev u srcu, da će ga ljubiti i poštovati. (Psalam 40:7,8.)

Isus je otvoreno izjavio: „Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svoga i ostajem u ljubavi njegovoj.” (Jovan 15:10.)

Znajući da su ga neki sumnjičili da uči novu nauku, on je u svojoj propovedi na Gori izjavio: „Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši. Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti, i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.” (Matej 5:17–19.)

Isus je ovde izričito istakao da nije došao da pokvari Zakon od deset zapovesti, već da nauči ljude kako da ga drže.

Apostoli i prvi hrišćani zauzimali su prema Božjem zakonu isti stav kao njihov Učitelj.

Apostol Pavle piše: „A sad se bez zakona javi pravda Božja posvedočena od zakona i od proroka.” (Rimljanima 3:2.)

Apostol Jakov ističe da će Božji zakon biti merilo po kome će Bog suditi ljudima na dan suda: „Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve. Jer Onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako, dakle, ne učiniš preljube a ubiješ postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni.” (Jakov 2:10–12; vidi: 1.Jovanova 2:4.)

  • „Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti njegove držimo; i zapovesti njegove nisu teške.” (1.Jovanova 5:3.)

 

  1. Božji zakon obuhvata i nas koji živimo u vreme milosti.
  • „Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.” (Otkrivenje 14:12.)

Prava Božja deca poznaju se po tome što imaju Isusovu veru i drže sve Božje zapovesti.

 

  1. Kako možemo da držimo Božje zapovesti?

Apostol Pavle ističe da telesan čovek, kojim vladaju grešne i sebične želje, ne može da se pokorava Božjem zakonu.

  • „Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božjemu niti može.” (Rimljanima 8:7.)

Da bi čovek mogao da se pokorava Božjem zakonu, njegovo srce mora da bude promenjeno. Bog je obećao da će to učiniti, ali mi moramo da Mu se predamo. On je obećao da će svoj Zakon napisati na mesnim pločama našeg srca (Jevrejima 8:10.) Ali On to neće učiniti bez našeg pristanka. Ako smo voljni da napustimo greh, Bog će nam dati silu Svetoga Duha koja će nas osposobiti da živimo u skladu sa Božjim zakonom (Rimljanima 8:2–4.).

 

VI   POSLUŠNOST  USLOV SPASENjA

 

Neki teolozi uče da hrišćani nisu dužni da drže svih Deset zapovesti, tvrdeći da je Isus na krstu ukinuo Zakon. Ovo učenje je lažno. Kad bi Božji zakon bilo moguće ukinuti ili promeniti, onda Hristos ne bi trebao da umre za naše grehe. Naprotiv, Hristos je morao svojom žrtvom da zadovolji pravdu Zakona, jer bi bez toga čovečanstvo zauvek bilo izgubljeno.

Poslušnost Božjem zakonu je uslov za ulazak u Božje carstvo i dokaz prave vere i ljubavi prema Bogu.

  • „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mojega koji je na nebesi(Matej 7:21.)
  • „Blago onima koji tvore zapovesti njegove, da im bude vlast na Drvo života, i da uđu na vrata u Grad.” (Otkrivenje 22:14.)

Još u ovom životu poslušnost Božjem zakonu  unosi u čovekov život  radost, mir i sreću (Isaija 48:18.).

Spasenje znači oslobođenje od greha, od prestupanja Zakona i obnovljenje Božjeg moralnog obličja u nama. Isus će to učiniti za nas ako Mu se predamo. Da li ste spremni da Mu se predate i da zajedno sa Njime kažete: „Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu!” (Psalam 40:8.)