12. Dan odmora koji je gospod posvetio

Uvod

U životu  svih naroda postoje razni verski praznici koje su ljudi vremenom uspostavili. Međutim, Sveto pismo uči da, u stvari, postoji samo jedan praznik koji potiče od samog Stvoritelja sveta. Iz Svetog pisma videćemo koji je taj praznik i kakvu važnost ima za svakog hrišćanina.

 

I   KADA I KROZ KOGA JE OSNOVAN DAN ODMORA?

 

  1. Dan odmora osnovao je Bog u Raju kroz Isusa Hrista.
  • „I svrši Bog do sedmoga dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini.” (1.Mojsijeva 2:2.)

Bog je dovršio stvaranje sveta za šest doslovnih dana. Sedmog dana je počinuo. Bog je počivao, jer je time stvarao za čoveka dan odmora i ostavljao mu primer da se u skladu sa uzorom koji ima u svom Stvoritelju odmara sedmog dana.

U stvaranju sveta i čoveka učestvovali su Bog Otac, Isus Hristos i Sveti Duh. Bog je sve stvorio kroz Isusa Hrista (Jovan 1:1–3; Kološanima 1:16,17.) Hristos je, dakle, Stvoritelj kao što je i Otkupitelj. Hristos je stvorio svet za šest dana i počinuo u sedmi dan. Taj sedmi dan je Subota. (2.Mojsijeva 31:15.) Pošto je Hristos osnovao Subotu kao dan odmora, zato je On poneo ime Gospodar od subote. (Marko 2:28.).

 

  1. Hristos je osnovao sedmi dan kao dan odmora, jer je toga dana počinuo i taj dan blagoslovio i posvetio.
  • „I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini.” (1.Mojsijeva 2:3.)

Hristos je odvojio Subotu od ostalih dana u sedmici kao dan za odmor, upravo time što je taj dan blagoslovio i posvetio, i što je u tom danu počinuo (2.Mojsijeva 20:11.). Subota kao dan odmora temelji se, dakle, na ovim trima neoborivim činjenicama. Ono što je Bog blagoslovio i posvetio ostaje za uvek blagosloveno i posvećeno (1.Dnevnika 17:27; 4.Mojsijeva 23:19,20.).

 

  1. Četvrta zapovest u Božjem zakonu određuje Subotu kao dan odmora.

Ova zapovest glasi: „Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi ni jednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” (2.Mojsijeva 20:8–11.)

Objavljivanjem Subote, koja je deo Božjeg zakona, Bog je dan odmora obnovio i utvrdio. Pošto su Božje zapovesti večne i nepromenljive, to je i Subota, kao deo Božjeg zakona, večna i nepromenljiva (Psalam 111:7,8).

 

II  ZAŠTO JE HRISTOS USPOSTAVIO SUBOTU KAO DAN ODMORA?

 

Hristos je odvojio Subotu sa četvorostrukom svrhom:

              

  1. Da nas podseća na Stvoritelja i Njegovo delo stvaranja.
  • Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” (2.Mojsijeva 20:11.)

Subota je uspomena na Stvoritelja i na Njegovo stvaranje. Bog želi da se sećamo Njega i Njegovih dela (Psalam 111,4). Da su  se ljudi svetkovanjem Subote uvek sećali Stvoritelja i  Njegovog dela stvaranja, ne bi pali u idolopoklonstvo i neverstvo.          

              

  1. Subota je data čoveku za njegov odmor. (2.Mojsijeva 20:9,10.)

Bog je ovim uspostavio odnos između radnih dana i dana za odmor. U Subotu treba da se odmaramo od svojih svakodnevnih briga i poslova, kao što je i Hristos u sedmi dan počinuo od svog dela stvaranja (Jevrejima 4:4,9,10.).

 

  1. Subota je data kao dan za bogosluženje.
  • „Šest dana radi, a sedmi dan, koji je subota za počivanje, neka bude sveti sabor, ne radite nijednoga posla; subota je Gospodnja, po svim stanovima vašim.” (3.Mojsijeva 23:3.)

Isus je u Subotu odlazio u sinagogu na bogosluženje. (Luka 4:16.) I mi Subotom treba da prisustvujemo bogosluženju u Božjem domu (Jevrejima 10:24,25.). Subota je određena da nam pomogne da se čvršće sjedinimo sa svojim Stvoriteljem i pripremimo za budući, večni život.

 

  1. Subota je znak srodstva između Boga i njegovog naroda i znak posvećenja.
  • „I subote moje svetkujte da su znak između mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš.” (Jezekilja 20:20; 2.Mojsijeva 31:17.)

Posvetiti znači učiniti svetim nesveta bića. To je delo otkupljenja. Hristos je naš Otkupitelj i Posvetitelj (1.Korinćanima 1:30). Hristova stvaralačka sila uvela nas je u život, i ta ista sila nas preporađa i posvećuje (Efescima 2:10).

 

III  KOME JE BOG NAMENIO SUBOTU KAO DAN ZA ODMOR?

 

Iz Svetog pisma saznajemo da je Hristos uspostavio Subotu u Raju pre čovekovog pada u greh i da je predao Adamu kao predstavniku celog ljudskog roda. Isus kaže da je Subota načinjena „čoveka radi”, to jest svim ljudima (Marko 2:27). Neki smatraju da je Subota data isljučivo Jevrejima, ali iz Božje reči jasno se vidi da je data još u Raju, oko 2000 godina pre nego što se rodio prvi Jevrejin – Avram (1.Mojsijeva 2: 1–3).

 

 

  1. Subotu su svetkovali patrijarsi od Adama do Mojsija.

Božja reč za Avrama izričito kaže da je slušao Božji glas, čuvao naredbe njegove i zapovesti njegove, pravila njegova i zakone njegove (1.Mojsijeva 26:5).

 

  1. Subotu su svetkovali verni Božji ljudi od Mojsija do Hrista.

Kada je izrailjski narod stigao u Sinajsku pustinju, a to je bilo oko mesec dana pre proglašenja Zakona na Sinaju, Bog je naglasio važnost sedmog dana u sedmici kao dana za odmor time što je šestog dana dao dvostruku količinu mane, koja u Subotu nije padala i ono što su u petak sakupili i čuvali za subotu nije se pokvarilo. Ostalih dana mana bi se pokvarilo, ako su hteli da je ostave za drugi dan (Vidi: 2.Mojsijeva 16: 4; 21–30). Gospod je ovo čudo sa manom ponavljao u razdoblju od četrdeset godina, tokom kojih se izrailjski narod bavio u pustinji – to jest oko 2000 puta. Bog je ovim trostrukim čudom želeo da pouči Izrailjce kako treba da svetkuju upravo sedmi dan, dan, koji je On blagoslovio i posvetio, a ne bilo koji dan koji bi oni proizvoljno izabrali.

Gospod je na subotu upućivao svoj narod i preko proroka.

  • „Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečijem koji se drži toga čuvajući subotu da je ne oskvrni, i čuvajući ruku svoju da ne učini zla. A tuđine koji pristanu uz Gospoda da mu služe i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju, i razveseliću ih u domu svom molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima.” (Iisaija 56:2,6,7.)
  • „Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova, oca svoga; jer usta Gospodnja rekoše.” (Isaija 58:13,14.)

 

  1. Subotu su svetkovali Hristos, apostoli i prvi hrišćani.

Isus je poštovao Subotu koju je nekada uspostavio u Raju. On je Subotu izdvajao kao vreme za odmor, za razmišljanje, za propovedanje i vršenje dobrih dela.

  • „I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svome u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita.” (Luka 4:16.)
  • „I dođe u Kapernaum, grad galilejski, i učaše ih u subo(Luka 4:31.)

Isus se brinuo o tome da njegovi učenici svetkuju Subotu i kad on bude otišao na Nebo. Nagoveštavajući propast Jerusalima, rekao je: „Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu.” (Matej 24:20.)

Zbog kišnog i hladnog vremena bežanje u zimu bilo bi vrlo teško. Bežanje u subotu bilo bi skopčano sa mnogim teškoćama, a i napetost i strah narušili bi subotni odmor i subotnu radost.

Isus je u Subotu počivao u grobu (Luka 23:52–54).

Hristove sledbenice u Subotu počivale su po Zakonu:

  • „A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro, i u subotu, dakle, ostaše na miru po zakonu.” (Luka 23:55,56.)

Apostol Pavle propovedao je u Subotu Jevrejima i neznabošcima.

  • „A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše. A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuje reči Božje.” (Dela 13:14,42,44.)

To isto činio je u Filibi (Dela 16:12–15.), u Solunu (Dela 17:1–4), i u Korintu (Dela 18:1–11). Pavlov običaj je bio, kaže Sveto pismo, da Subotu posveti proučavanju Božje reči i propovedanju Hristovog Jevanđelja (Dela 17:1–4).

 

  1. Božja deca svetkovaće Subotu na obnovljenoj Zemlji.
  • „Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati potomstvo vaše, i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli (Isaija 66:22,23.)