14. Prorečeni otpad

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg

Uvod

Proročanstva iz Knjige proroka Danila napisana su da bismo ih razumeli i kroz njih upoznali budućnost. Isus se lično poziva na Knjigu proroka Danila i ističe  njena proročanstva: „Koji čita da razume“. (Matej 24:15.) U delu proučićemo sedmu glavu iz Knjige proroka Danila, koja sadrži jedno od najvažnijih proročanstava u celom Svetom pismu.

I    DANILOVO VIĐENJE

Danilo je u viđenju gledao kako iz uzburkanog mora izlaze četiri zveri (Danilo7:2–8).

II   TUMAČENJE OVOG VIĐENJA

Danilo se služi govorom simbola. Simboli koje upotrebljava u ovom tekstu jesu: četiri vetra, more, četiri zveri, deset rogova i mali rog koji ima oči i usta čovečija.

Šta znače ovi simboli? Sama Biblija daje objašnjenje.

More predstavlja narode:

• „I reče mi: vode, što si video, ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici.“ (Otkrivenje 17:15.)

Četiri zveri predstavljaju četiri svetska carstva:

• „Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji.“ (Danilo 7:17.)

1. Lav s krilima predstavlja Vavilonsko carstvo pod Navuhodonosorom.

Krila označavaju brzinu kojom je Navuhodonosor izvojevao pobedu nad susedima. Kasnije se toj zveri dogodile promene: krila joj se „poskuboše, i podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovek, i srce ljudsko dade joj se“. (Danilo 7:4). Srce ljudsko, slabo i plašljivo simbol je Valtasara, poslednjeg vladara Vavilonskog carstva, koji se prestrašen i malodušan zatvorio u vavilonsku kulu i sa kojim se 538. godine pre Hrista završava svetska vlast Vavilona.

2. Medved s tri rebra u čeljustima označava Medo-Persijsko carstvo.

Prorok vidi kako medved stoji „na jednoj strani“ (st.5) Time je simbolički prikazana nadmoćnost Persijanaca u toj, u početku dvojnoj imperiji – imperiji koja se zasnivala na savezu između Medijanaca i Persijanaca. Tri rebra u čeljusti medveda predstavljaju tri države koje je Medo-Persija osvojila: Vavilon, Lidiju i Egipat. Ova Medo-persijska imperija vladala je od 538. kad je Kir zauzeo Vavilon, pa do 331. godine kada je u bici kod Arbele poginuo poslednji persijski vladar.

3. Leopard s četiri glave i četiri krila predstavlja Makedonsko carstvo.

Krila označavaju brzinu kojom je Aleksandar Veliki osvajao tadašnja najjača carstva. Grčko-makedonska država sačuvala je jedinstvo za vreme života Aleksandra Velikog. Posle njegove smrti, nastala je u toj državi borba za presto. Centralna vlast nije se mogla dugo održati. Pošto su pobijeni članovi carske kuće, vlast je prešla u ruke četvorice generala (Kasander, Lizimah, Ptolomej i Seleuk), koji su državu međusobno podelili na četiri dela. Godine 168. pre Hrista, u bici kod Pidne, Rim je osvojio Makedoniju, a 146. godine proglasio je svojom provincijom. Time je prestalo postojanje trećeg svetskog carstva.

4. Četvrta zver predstavlja Rimsko carstvo.

Ova svojstva četvrte zveri potpuno odgovaraju karakteru Rimske države. Njena vlast bila je gvozdena, gvozdeni zakoni i gvozdeni jaram koji je nametala pokorenim narodima (Danilo 7:19,23). Rimska imperija trajala je do 476 godine posle Hrista, kada je propalo Zapadno rimsko carstvo.

III  DESET ROGOVA I MALI ROG

1. Koga predstavljaju deset rogova koje je prorok video na glavi četvrte zveri?

• „I deset rogova jesu deset careva, koji će nastati iz toga carstva, a posle njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od pređašnjih, i pokoriće tri cara.“ (Danilo 7:24.)

Deset rogova predstavljaju deset malih carstava koja su nastala na teritoriji Zapodnog rimskog carstva posle njegove propasti 476. godine. To su bila carstva koja su osnovali: Franci, Alemani, Burgundi, Svevi, Vandali, Zapadni Goti, Istočni Goti, Anglosasi, Langobardi i Heruli. Iz ovih naroda razvili su se neki od savremenih evropskih naroda.

2. Kakva se promena dogodila između deset rogova?

• „Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među onim, i tri prva roga iščupaše se pred njim; i gle, oči kao oči čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.“ (Danilo 7:8; vidi: Danilo 7:24).

Prorok je video kako između deset rogova raste jedan mali rog, pred kojim se „iščupaše tri druga roga“. (stihovi 8. i 24.)

3. Koga označava ovaj mali rog?

Iz istorije je poznato da se papstvo pojavilo na teritoriji Zapadnog rimskog carstva. Već 330. godine,  kada je car Konstantin preneo prestonicu na istok, u Konstantinopolj (Carigrad), rimski biskup počinje da prisvaja pored duhovne i svetovnu vlast. Rimski biskup postao je u Crkvi malo pomalo, ono što je ranije bio cezar u rimskoj državi. Papstvo se rodilo kao kopija rimske carske vlasti. Car Justinijan je 533. godine, u jednom pismu upućenom rimskom patrijarhu Jovanu, priznao rimskog biskupa glavom svih crkava, a eliminisanjem triju germanskih plemena: Herula 493. godine, Vandala 534. i Istočnih Gota 538. stvorena je mogućnost za ostvarenje papine vlasti. Tako od 538. godine počinje vlast „malog roga“ ili papstva.

4. Obeležja malog roga.

Na ovom rogu bile su „oči kao oči čovečije, i usta koja govorahu velike stvari“. (Danilo 7:8. drugi deo). Ovaj rog „razlikovao se od pređašnjih“ (st. 24), on će držati drske govore protiv Svevišnjega, potiraće svece Svevišnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; sveci će biti predati njegovoj vlasti za jedno vreme i za vremena i za po vremena. (Danilo 7:25.)

Iz ovih stihova proizlaze sledeće karakteristike „malog roga“ koje potpuno prikazuju prirodu papske vlasti:

1. a) Na malom rogu su „oči kao oči čovečje“. Oči su simbol inteligencije. Za razliku od varvarskih germanskih kraljeva, koji su bili nepismeni, vlast predstavljena „malim rogom“ odlikuje se pronicljivošću i izvanrednom političkom veštinom. To su zaista odlike papske
2. b) Mali rog izgledao je veći od drugih i razlikovao se od drugih. Papstvo je u srednjem veku postalo veća sila od  ostalih, i razlikovalo se od drugih, jer je bilo religiozno-politička sila.
3. c) On će „govoriti velike stvari“ protiv Svevišnjega. Izrazom „velike stvari“ označene su papine ohole tvrdnje kojima  sebi pripisuje božansku čast i vlast. Katolička enciklopedija ističe da „papa uživa toliko dostojanstvo i da je njegov položaj toliko uzvišen da on nije samo čovek, već kao Bog i namesnik Božji. On je krunisan trostrukom krunom, kao kralj neba i zemlje i nižih predela“. (Prompta Biblioteka, VI, pp. 25. 29). A u spisu „Diktatus Papae“, za koji se smatra da ga je napisao papa Grgur VII, između ostalog istaknuto je da svi „vladari treba da ljube papi noge“.
4. d) „Potiraće svece Višnjega.“ Papstvo je tokom dugih stoleća progonilo sve one koje je smatralo jereticima: valdenžane, albigenze, bogumile, hugenote, itd.
5. e) „Pomišljaće da promeni vremena i zako“ Papstvo se zaista usudilo da oskrnavi i sam Božji zakon. Ako čitamo Deset Božjih zapovesti iz nekog katoličkog katekizma, uočićemo da je u njemu izostavljena druga zapovest, a  deseta podeljena na dve. Papstvo ističe promenu četvrte Božje zapovesti, to jest da je svetost  Subote prenesena na nedelju. Katolička enciklopedija tvrdi da  „papa ima toliku vlast i moć da može promeniti božanski zakon, jer njegova vlast nije ljudska već Božja, i on postupa  kao Božji namesnik na zemlji sa punom vlašću da svezuje i  razrešuje svoje stado“. (Prompta Biblioteka, vol. VI, pp.  25–29).

f) Njegova vlast trajaće „vreme, vremena i po vremena“. Ovim je određena dužina vremena sveopšte vlasti „malog roga“. Vreme znači jedna godina, vremena dve godine i po vremena pola godine, To je ukupno tri i po godine ili 42 meseca odnosno 1260 dana, (vidi: Otkrivenje 12:6,14; 13:5.) U proročanstvu jedan dan znači jednu godinu (vidi: 4.Mojsijeva 14:34: Jezekilj 4:6). Prema tome vlast „malog roga“, to jest papstva, mogla  je da traje 1260 godina. Papska svetska vlast počela je 538. godine, kada je car Justinijan priznao papu glavom nad svim crkvama i kad je, pobedivši germanska plemena u Severnoj Africi i Italiji, stvorio papi mogućnost da vrši versku i političku vlast. Ako godini 538. dodamo 1260 dolazimo u 1798.godinu. Te godine Napoleonov general Bertije ušao je u Rim, zarobio papu Pija VI, odveo ga u Francusku u kojoj je uskoro umro. Tim aktom papstvo je zadobilo smrtnu ranu (Otkrivenje 13:3–9)