13. Poreklo nedelje

Uvod

Nedelja je prvi dan u sedmici, a Subota je sedmi dan. Veći deo hrišćana svetkuje nedelju, iako je, kao što smo videli, Bog odredio sedmi dan kao dan odmora (2.Mojsijeva 20:8–11).

U ovom proučavanju odgovorićemo na pitanje: ko je promenio Subotu u nedelju i kako je pokrenuta ta promena?

 

I    HRISTOS I APOSTOLI NISU PROMENILI SUBOTU U NEDELJU

 

  1. Hristos je Subotom redovno prisustvovao bogosluženju u sinagogi. To je bio Njegov „običaj”.
  • „I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svome u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita.” (Luka 4:16; vidi: Marko 1:21–29; 6:1–6; Luka 4:31.)

Isus se brinuo da Njegovi učenici i posle Njegove smrti svetkuju subotu: „Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu.” (Matej 24:20.)

 

  1. Apostol Pavle takođe je redovno posećivao subotna bogusluženja.
  • „I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma.” (Dela 17:2; vidi: 13:14,44; 15:21; 16:13; 18:4.)

Godine 49. posle Hrista održan je u Jerusalimu sabor (Dela 15). Na tom saboru vođena je rasprava se o pitanju da li neznabošci koji žele da postanu vernici Hrišćanske crkve treba da se obrezuju i ispunjavaju još neke druge propise iz jevrejskog obrednog zakona. Ovom prilikom odlučeno je da se hrišćani iz neznaboštva oslobađaju od raznih jevrejskih uredaba kao što je obrezanje, prinošenje žrtava, itd (Dela 15:1,2,24–29).

Na saboru nije raspravljano o ukidanju Božjeg zakona i Subote, jer je svima bilo jasno da je Božji zakon večan, pa tako i Subota, koja je deo tog Zakopa (1.Korinćanima 7:19). Da je neko pokrenuo pitanje ukidanja Subote, onda bi se o tome raspravljalo i o tome bismo imali neki trag u spisima Novoga zaveta. Međutim, Biblija nigde ne govori o tome da su Hristos ili apostoli zamenili svetkovanje subote za nedelju, da su slavili prvi dan sedmice i preporučivali drugima da ga slave.

Da je Bog promenio subotu i da je dan odmora premešten sa sedmog na prvi dan, sigurno bismo u Svetom pismu imali izveštaj o toj promeni. Međutim, u celom Novom zavetu, koji je napisan u drugoj polovini prvog stoleća, ne nalazimo nijedan stih koji bi potvrdio tu promenu. Kako je onda započelo svetkovanje nedelje?

 

II  ČINIOCI KOJI SU UTICALI NA POJAVLJIVANJE NEDELJE KAO PRAZNIKA

 

Prvi činilac: uticaj neznabožačkih religija koje su obožavale sunce kao svog boga i njemu u čast posvećivale prvi dan sedmice – nedelju.

Kult sunca bio je veoma rasprostranjen u staro vreme. Bog je često opominjao svoj narod da se čuva da ne padne u neznabožačku zabludu i počne  da obožava sunce i ostala stvorenja umesto Stvoritelja.

  • „I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i videvši sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom.” (5.Mojsijeva 4:19; vidi: 5.Mojsijeva 17:3; Isaija 17:)

U drugom veku posle Hrista u Rimskom carstvu osobito je bio raširen kult boga Mitre. Obožavaoci boga Mitre ili boga sunca posvetili su svom božanstvu prvi dan u sedmici – nedelju, koju su nazvali „dies solis” (tj. sunčev dan). I danas se nedelja na nemačkom i engleskom jeziku naziva sunčev  dan (Zontag, Sandej).

„Bog sunca poslednjih neznabožačkih careva ustupio je u kalendaru mesto Spasitelju … Sunčev dan, dies solis, postao je hrišćanska nedelja, praznik vaskrsenja. Godišnjica sunčevog rođenja (natalis Solis Invikti), koji je slavljen 25. decembra, prihvaćena je kao dan Spasiteljevog rođendana — Božić.” (La Sibil, str. 96)

 

Drugi činilac: U prilog svetkovanju nedelje car Konstantin izdao je 7.marta 321. Godine svoj čuveni zakon o svetkovanju „časnog dana sunca” kojim je želeo da sjedini neznabošce i hrišćane. Ta odredba glasi:

„U časni dan sunca (nedelju) neka se svi gradski službenici, zanatlije i stanovnici gradova odmaraju. Samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje poslove, jer se dešava da drugi koji dan nije tako pogodan za sejanje ili obrađivanje vinograda. Ne sme se dopustiti da zbog neiskorišćavanja pogodnog vremena propadnu dragoceni plodovi koje nam nebo šalje.” (Kodeks Justin. knjiga 3, tit. 12. 13)

 

Treći činilac: uticaj crkvenih sabora i rimskih biskupa.

Nedelju uzdižu sabori u Nikeji (325), u Sardu (345) i naročito u Laodikeji (364). U svom 29. Kanonu Laodikejski sabor donosi sledeću odluku kojom nastoji da potkopa Subotu i uvede nedelju:

„Hrišćani ne treba da se odmaraju i lenstvuju u subotu, već tog dana treba da rade. Neka svetkuju dan Gospodnji (nedelju), i neka se čuvaju, koliko je moguće, da ne rade u taj dan. Ako i dalje svetkuju subotu, neka su prokleti.”

Gašpar del Foso, nadbiskup grada Ređija, rekao je 18. Januara 1562. na saboru u Trentu: „Subota, najistaknutiji dan u zakonu, promenjena je u nedelju … Ovaj i slični propisi nisu ukinuti Hristovom izjavom, jer sam kaže da nije došao da promeni Zakon već da ga ispuni, nego su promenjeni vlašću Crkve.” (Frum, Proročka vera naših otaca, sv. I, str. 478)

Nedelja, dakle, vuče korene iz neznaboštva, proširena je kultom sunca, poduprta carskim zakonima i nametnuta odlukama sabora i rimskih biskupa. Sve ovo bilo je potrebno, jer joj nedostaje biblijski temelj. Nedelja je čedo tradicije, i to ne hrišćanske tradicije, već mnogobožačke, ljudske. Na poštovaoce ove tradicije odnose se ove Isusove reči: „Zašto i vi prestupate zapovesti Božje za običaje svoje. No zalud me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.” (Matej 15:3,9.)

 

III  SVETKOVANJE SUBOTE SAČUVANO  JE KROZ VEKOVE

 

Odredbe Laodikejskog sobora iz 364. godine koje su uperene protiv onih hrišćana koji su svetkovali Subotu, dokaz su da je u 4. veku Subota još uvek svetkovana u mnogim hrišćanskim crkvama, osobito na Istoku. To potvrđuju i crkveni istoričari Sokrat i Sozomen.

Papa Grgur I (590–604) ističe u jednom pismu da u samom Rimu ima hrišćana koji svetkuju Subotu. Papa se ljuti na te hrišćane i naziva ih najpogrdnijim imenima.

Subota je vekovima svetkovana u Etiopiji. Godine 1534. etiopski poslanik izjavio je na lisabonskom dvoru: „Budući da je Bog, pošto je završio stvaranje sveta, počinuo u sedmi dan, bilo bi izričito protiv Božje volje ako taj dan ne bismo poštovali, a pogotovo zato što Hristos nije došao da ukine Zakon već da ga ispuni (Matej 5:17,18; Mihael Gedes, Istorija Etiopije).

 

IV  PROREČENA OBNOVA SVETKOVANJA SUBOTE U POSLEDNJE DANE

 

Stvoritelj svemira, koji je Subotu proglasio znakom svoje stvaralačke moći i svojom zastavom, sigurno neće dopustiti da ta zastava bude pogažena, a njegov Zakon osakaćen čovekovom rukom. Prorok Isaija proriče veliku reformu svetkovanja Subote. One koji objavljuju pravu Subotu naziva „obnoviteljima starih razvalina i puteva za naselje”.

  • „I tvoji će sazidati stare pustoline, i podignućeš temelje koji će stajati od kolena do kolena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje. Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći prazne reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova, oca svoga; jer usta Gospodnja rekoše.” (Isaija 58:12-14.)

Nama su upućene reči:

  • „Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečijem koji se drži toga čuvajući subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla.” (Isaija 56:1,2.)

„Skoro će doći spasenje moje”, veli Gospod. Ove reči odnose se na Hristov drugi dolazak; a najbolja priprema za Hristov drugi dolazak jeste vera u Hrista i poslušnost svim Božjim zapovestima (Otkrivenje 22:14).

Da li ste spremni da stupite na stranu Božju i njegovog Zakona, da slušate radije Hristov glas, a ne glas onih koji ruše Božji zakon i navlače na sebe večnu pogibao (2.Petrova 3:17.)? Ako ste voljni da sledite Hrista, na vama će se ispuniti obećanje:

  • „Blago onima koji tvore zapovesti njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.” (Otkrivsnje 22:14.)