17. Pokajanje i obraćenje

Uvod

Čovek je po svojoj prirodi grešan. On se rađa sa grešnim nasleđem, sa sklonošću ka grehu, i tokom godinama još više povećava svoju grešnost.

Naši gresi nas odvajaju od Boga (Isaija 59:1,2.) i navlače gnev Božji na nas (Rimljanima 1,:18.) Prirodno je zaato da se pitamo: kako se čovek može vratiti Bogu? Kako se čovek može pomiriti s Bogom? Drugim rečima, kako se može spasiti?

Isus ističe da je obraćenje uslov spasenja. Svojim učenicima ovako je rekao: „Zaista vam kažem: ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.” (Matej 18:3)

Takvu nauku propovedali su i apostoli. Apostol Petar u svojoj čuvenoj propovedi rekao je sakupljenom mnoštvu: „Pokajte se, dakle, i obratite se, da se očistite od greha svojih.” (Dela 3:19.)

 

I   POKAJANJE

 

Pravo pokajanje je temeljita promena u odnosu na greh i na Boga. To je iskreno žaljenje zbog učinjenih grehova i napuštanje istih.

 

  1. Kakav je svaki čovek po svom telesnom rođenju?
  • „Ali svi bejasmo kao nečisto što, i sva naša pravda kao nečista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vetar odnesoše nas.” (Isaija 64:6)
  • „Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju.” (Rimljanima 3:23; Galatima 5:19–21.)

Oni koji ne proučavaju Božju reč i koji ne poznaju Božji zakon ne mogu znati koliko su grešni. Samo Sveti Duh u skladu sa Božjom reči i Božjim zakonom može da nas probudi i osvedoči o našoj grešnosti. (Jovan 16:7,8.)

 

  1. Božja dobrota vodi grešnika pokajanju.
  • „Ili ne mariš za bogatstvo njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božja na pokajanje vodi?” (Rimljanima 2:4; Luka 5:32.)

 

  1. Primer pokajanja.
  • „I reče: jedan čovek imaše dva sina. I reče mlađi od njih ocu: Oče! daj mi deo od imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje. I po tom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i ode u daljnu zemlju, i onamo prosu imanje svoje živeći besputno. A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji. I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše. A kad dođe k sebi, reče: koliko najamnika u oca moga imaju hleba isuviše, a ja umirem od gladi! Ustaću i idem ocu svome pa ću mu reći: oče sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika. I ustavši otide ocu svome. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga. A sin mu reče: oče! sagreših Nebu i tebi i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj. A otac reče slugama svojim: iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj moj sin beše mrtav, i oživlje; izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.” (Luka 15:11–24.)

Pokajanje znači napuštanje greha i povratak Bogu.

 

  1. Čovek svojom silom ne može da pobedi greh.
  • „Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?” (Jeremija 13:23; Rimljanima 8:7.)

Nijedan čovek ne može sam, svojom silom, pobediti greh. On se, istina, može odreći mnogih štetnih navika, ali da bi mogao da pobedi silu greha, i da bi živeo novim životom, u skladu sa svetim Božjim zakonom, potrebno je da na srce deluje jedna viša sila, da u njega dođe jedan život od gore. Ta sila je Hristos (Jovan 15:5).

 

  1. Rođenjem od gore, od Svetoga Duha i kroz Božju reč, postajemo novi ljudi, sposobni da živimo u skladu sa Božjom voljom.
  • „A Isus odgovori i reče mu: zaista, zaista ti kažem, ako se ko ne rodi od gore, ne može videti carstva Božjega… Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje… Morate se roditi od gore.” (Jovan 3:3,5,7.)

Rođenjem od naših telesnih roditelja nasleđujemo njihovu grešnu prirodu, a rođenjem „od gore”, od nebeskog roditelja, postajemo učesnici božanske prirode (2.Petrova 1:4). Bog nas preporađa i uvodi u nov život Duhom Svetim i svojom Rečju ako tu Reč verom primimo u svoja srca i odlučimo da živimo po njoj.

  • „Kao prerođeni ne od semena koje trune, nego od onoga koje ne trune, rečju živoga Booga, koja ostaje doveka.” (1.Petrova 1:23.)

 

  1. Kakvo je obećanje dato onima koji su se potpuno predali Bogu?
  • „Zato ako je ko u Hristu nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade.” (2.Korinćanima 5:)

 

II  ODNOS IZMEĐU POKAJANJA I OBRAĆENJA

 

Pokajanje ili unutrašnja iskrena promena, praćena je i spoljašnjom promenom, – novim životom. Novi život koji je ishod pokajanja, Sveto pismo naziva obraćenjem (Dela 15:3).

Ne treba zameniti pokajanje s obraćenjem. Pokajanje je moralni uzrok obraćenja, ono prethodi obraćenju.

Obratiti se znači okrenuti se – promeniti pravac kretanja. Obratiti se znači okrenuti se od greha prema Bogu. Odreći se greha – to je pokajanje, a obraćenje Bogu je vera kojom se duša potpuno oslanja na Hrista i živi po Božjoj volji. (Efescima 2:8,9.)

  1. Pokajanje obuhvata:
  2. a) uviđanje svoje grešnosti: „Tada dođe k sebi.” (Luka 15:17.)
  3. b) žalost zbog greha: „Ražali im se u srcu.” (Dela 2:37; Matej 26:75.)
  4. c) priznanje greha: „Ko krije grehe svoje neće biti srećan, a ko priznaje i ostavlja dobiće milost” (Priče 28:13; Psalam 51:3–7; 1.Jovanova 1:9.) Sveto pismo ne uči da treba grehe ispovedati svešteniku. Ispovest na uvo uvedena je u 13. veku, na saboru u Lateranu 1215. god. Greh učinjen protiv svoga bližnjega treba najpre njemu da priznamo a potom Bogu, jer ne postoji greh kojim Boga ne vređamo.
  5. d) Koliko nam je god moguće treba da budemo spremni da nadoknadimo štetu koju smo naneli bližnjemu: „Ako sam koga što zaneo, vratiću onoliko četvoro.” (Luka 19:8.)
  6. e) napuštanje greha. – „Odbacite od sebe sva bezakonja koja činiste… Zašto da mrete?” (Jezekilj 18:31,32, 20–23.)

 

  1. Vera obuhvata:
  2. a) Primanje Hrista za ličnog Spasitelja: „Koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božji.” (Jovan 1:12.)

Apostol Jovan naglašava da je odlučujući činilac spasenja u našim rukama. Svi koji Hrista priznaju i veruju postaju sinovi Božji.

  1. b) Predanje i poslušnost Hristu. „I savršivši se, postade svima koji ga slušaju uzrok spasenja večnoga.” (Jevrejima 5:9.)

Vera i poslušnost vode spasenju. Mi ne zaslužujemo spasenje poslušnošću, ali poslušnost je rod prave vere.

 

III RODOVI OBRAĆENJA

 

Obraćen čovek živi novim životom. Njegov karakter svaki dan postaje sve sličniji Hristovom karakteru. On rađa duhovne rodove. „A rod je duhovni ljubav, radost, mir, dugo trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje: za to nema zakona.” (Galatima 5:22,23; 1.Jovanova 2:2–6.) Obraćen čovek svaki dan sa Hristom umire grehu i grešnoj prirodi.

  • ,,S Hristom se razapeh. A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom sina Božjega, kojemu omiljeh, i predade sebe za mene.” (Galatima 2:19,20; 1.Korinćanima 15:31.)

Ljudi koji su uvideli svu težinu greha, biće čvrsto odlučni da više ne greše. Oni će se sada pitati: Šta da činim? Oni će rado priznati svoju krivicu i žaliti zbog greha koji su učinili (Psalam 38:18; 2.Korinćanima 7:8–10.) U trenutku kada su odlučili da više ne greše, ljudima će se pridružiti najveći Pomoćnik – Sveti Duh. On je najveća sila kojom čovek može da raspolaže. Ljudi koji su ovako doživeli silu Svetoga Duha poslušaće svaki Božji savet, svesni da se samo tako mogu spasiti i prestati da greše.

Obraćen čovek ima zakon Božji napisan u svom srcu i živi u skladu sa njim (Jevrejima 8:10).

  • ,,I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh ću svoj metnuti u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36:26,27.)

Put spasenja je uzan put. Samo oni koji su iskusili pravo pokajanje i obraćenje nalaze se na tom putu. Isus nas poziva na taj put. „Uđite na uska vrata, jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.” (Matej 7:13,14.) Da li ste voljni da mu se odazovete ovom pozivu. Učinite to još sada, jer je sada vreme milosti i dan spasenja! (Jevrejima 3:7,8; 2.Korinćanima 6:2.)