👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
Živimo u svetu u kome ima mnogo bede, stradanja, žalosti i suza – u svetu u kome vladaju bolest i smrt. Strah, mržnja i nepoverenje koji su osvojili ljudska srca pokreću zločine, ratove i krvoprolića. Oluje, poplave, zemljotresi, nesreće na kopnu, u vazduhu i na vodi postale su svakidašnje pojave. Mnogi se pitaju zar Bog nije mogao da stvori bolji svet. Biblija odgovara na ovo pitanje. Ona ističe da Bog nije odgovoran za delovanje zla u ovome svetu. Bog je stvorio savršeni svemir i savršena bića. Sve što je Bog stvorio bilo je savršeno (1.Mojsijeva 1:31.). Bog je Ljubav (1.Jovanova 4:8.), i Njegov zakon je ljubav. Božje staranje o bićima koje je stvorio predstavlja dokaz u prilog Njegovoj nepromenljivoj ljubavi. Bog nije stvorio zao svet.
Odakle onda zlo u svetu? Greh je uzrok postojanja zla u svetu. Greh je uzrok sadašnjeg, prošlog i budućeg stradanja. Prema definiciji Svetoga pisma greh nije ništa drugo nego doslovni prestup Božjeg zakona. „Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje.” (1.Jovanova 3:4.) Neposlušnost Božjim zakonima i Božjoj volji je greh. Ljudi mogu da odbace ovu definiciju, ali ne mogu da otklone posledice greha.
SADRŽAJ
I KADA SE POJAVIO GREH, U ČIJEM ŽIVOTU I KAKO?
Sotona greši od početka.
„Koji tvori greh od đavola je, jer đavo greši od početka. Zato se javi sin Božji da raskopa dela đavolja.”
(1.Jovanova 3:8.)
Isus kaže da je đavo krvnik ljudski od početka i da je laža i otac laži (Jovan 8:44.).
Sotona nije stvoren već je postao.
„Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjem … Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božjoj, hođaše posred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putevima svojim od dana kada se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.” (Jezekilj 28:12–15.)
Lucifer je stvoren kao jedan od najslavnijih anđela. Živeo je u stalnoj Božjoj prisutnosti, najbliže Bogu i Hristu, i tako imao najveću čast na Nebu. Prorok ga u ovom tekstu prikazuje kao simbol tirskog cara.
U Luciferovom srcu pojavila se oholost i težnja za najvišim položajem na Nebu.
„Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom.” (Jezekilj 28:17.)
„Govorio si u srcu svom: izaći ću na Nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj …. izaći ću u visine na oblake, izjednačiću se s višnjim.” (Isaija 14:13,14.)
Sveto pismo ističe da se u Luciferovom životu pojavila oholost kojoj se prepustio zbog svoje savršene lepote. To je bio početak greha. Lucifer je tako postepeno postao Božji protivnik. On je otišao tako daleko da je počeo da seje nesklad i pobunu među anđelima, učeći ih da Božji zakon nije potreban, jer oni sami mogu sebi da budu zakon.
Zbacivanje sotone sa Neba.
„I posta rat na nebu, Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždaju, i bi se aždaja i anđeli njeni. I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na Nebu. I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni behu s njom.” (Otkrivenje 12:7–9.)
Apostol Petar i Juda izričito ističu da su uz Lucifera pristali i drugi anđeli, trećina njih, i da su zajedno sa svojim vođom pobune zbačeni na Zemlju (2.Petrova 2:4; Juda st. 6.).
II KAKAV POLOŽAJ IMA SOTONA NA ZEMLJI I ŠTA RADI?
Pobedivši naše praroditelje u Raju, sotona je prigrabio njihovu vlast i zato se smatra „knezom ovoga sveta”.
,,Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovoga sveta, i u meni nema ništa.” (Jovan 14:30.)
„Sad je sud ovome svetu; sad će biti isteran knez ovoga sveta napolje.” (Jovan 12:31.)
Sotona je veoma aktivan: neumorno zavodi ljude s ciljem da ih potpuno uništi.
„Budite trezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere.” (1. Petrova 5:8.)
Sotona i njegovi saradnici, demoni, napadaju ljude svom svojom silom i uticajem. Oni navode ljude da neguju rđave navike, da podležu strastima, raspaljuju zle želje, zlobu, mržnju, strah, nepoverenje. Sejući na ovaj način u ljudska srca strah, mržnju i nepoverenje, pokreću ih da čine zločine, ratuju i prolivaju krv, gaje neverstvo, podstiču na osvetu, izazivaju ljubomoru, ruše brakove i nemoralom potresaju ljudsko društvo.
III KAKO JE GREH NASTAO U ŽIVOTU PRVIH LJUDI? POSLEDICE GREHA.
Grehu prethodi grešna želja.
„Nego svakoga kuša njegova slast, koja ga vuče i mami, Tada zatrudnevši slast rađa greh; a greh učinjen rađa smrt.” (Jakov 1:14,15.)
Sotona je naveo Evu na prestup Božjeg zakona, a Adam je pod uticajem Eve svesno prestupio Božju volju.
„A zmija reče ženi: nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro što li zlo. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svome, te i on okusi.” (1.Mojsijeva 3:4-6.)
Čovek je stvoren kao slobodno biće, koje je svoju slobodu moglo da sačuva jedino poslušnošću. Bog je predao čoveku sledeću zapovest: „I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.” (1.Mojsijeva 2: 16.17.)
Sumnja se uvukla u Evino srce kada je čula zmijin šapat: „Je li istina da je Bog kazao…” Međutim i Eva je videla da je plod dobar za jelo, da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja. Više nije mogla da se odupreti iskušenju i „uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svome, te on okusi.” (1.Mojsijeva 3:6.)
Teški životni uslovi, stradanje duševno i telesno, bolest i smrt – posledice su Adamovog prestupa.
Adam i Eva izagnani su iz Raja i više im nije bio dopušten pristup drvetu života. „I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet; i izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše, i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života. ” (1.Mojsijeva 3:23,24.) Nad našim praroditeljima izrečeno je prokletstvo, čije poslednje reči izražavaju njihovo novo stanje: „Jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.” (1.Mojsijeva 3:19.)
Greh je sve više skraćivao dužinu ljudskog veka. On je uzrok bolesti i nemoći, koje su se počele javljati u čovekovom životu, slabeći njegove intelektualne i moralne sile. Greh je napao i prirodu, koja postepeno gubi svoju prvobitnu lepotu.
Sklonost prema grehu postala je sveopšta i nasledna. Svi ljudi, prodani pod greh, postali su grešnici i osuđeni na stradanja i smrt:
,,Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju.” (Rimljanima 3:23.)
„Jer je plata za greh je smrt.” (Rimljanima 6:23.)
IV ZAŠTO SOTONA I DEMONI NISU ODMAH UNIŠTENI?
Bog nije stvorio sotonu, već anđela koji je imao veličanstveno ime – Lucifer (Svetlonoša). Promena od Lucifera do sotone, sejača greha i zla, nastala je voljom samoga Lucifera.
Bog je mogao da stvori bića sposobna da vrše slobodan izbor ili bez te sposobnosti. Bog ih je stvorio ljudska bića i ukrasio njihov život sposobnošću da vrše slobodan izbor, tj. sa slobodnom voljom.
Pošto su nebeska bića, pa i čovek, stvorena sa slobodnom voljom, ona su mogla da izaberu zlo, što je suprotno Božjoj volji. Lucifer je to upravo učinio, iako je imao najmanje povoda za takav izbor.
Da je Bog odmah uništio sotonu ne dozvoljavajući mu da pokaže svoj program, strah i sumnja uvukli bi se u srca ostalih Božjih stvorenja. Anđeli koji nisu zgrešili i stanovnici drugih planeta, koji nisu znali šta je greh i užas njegovih posledica, mogli bi da zaključe da je Bog uništio sotonu, jer nije želeo da sotona dokaže da Njegove zapovesti nisu potrebne. Bog je ostavio sotonu u životu da sva bezgrešna bića upoznaju pravu sotoninu prirodu i program njegovog delovanja i da se osvedoče da sotona zaista zaslužuje uništenje koje će ga na kraju stići u ognjenom jezeru (Otkrivenje 22:11.). Da je Bog odmah uništio sotonu, bezgrešna bića služila bi Mu iz straha, a ne iz ljubavi. Takva služba nije ugodna Bogu, niti bi sotonin uticaj bio potpuno onemogućen.
V KAKO MOŽEMO POBEDITI SOTONU?
„Pokorite se, dakle, Bogu, a protivite se đavolu, i pobećiće od vas. Približite se Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani.” (Jakov 4:7,8.)
Isus je pobedio sotonu Božjom rečju (Matej 4:1–11.). Tako ga možemo i mi pobediti. Osim toga zapamtimo da je molitva bič za sotonu. Mi nemamo snage da sami pobedimo sotonu, zato u molitvi treba da tražimo Hristovu pomoć. Mi pobeđujemo verom u Hrista i Njegovu reč. Božje obećanje glasi: „Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje.” (Isaija 41:10.)
