19. Naše telo – Božji hram

Uvod

Bog je stvorio čoveka da bude savršeno biće. Božja namera nikada nije bila da čovek bude bolestan, da podnosi različite patnje i na kraju umre. Bolest, stradanja i smrt posledica su odbacivanja Božjeg autoriteta od strane čoveka. Međutim, Bog nije ostavio čoveka u beznadežnom stanju. Bog nam u Isusu Hristu nudi lek protiv smrti. „Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svoga jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3:16.)

 

I   SVETO PISMO O NAŠEM TELU

 

  1. Zašto treba da čuvamo telesno zdravlje?
  • „Jer ste kupljeni skupo. Proslavite, dakle, Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božje.” (1.Korinćanima 6:20.)

Pošto nas je Bog u Isusu Hristu otkupio od večne smrti, naša je dužnost da učinimo sve što je u našoj moći da sačuvamo svoje telo u najboljem zdravlju da bismo mogli što bolje proslaviti Boga svojom službom.

 

  1. Šta Bog želi da bude naše telo?
  • „Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, koga imate od Boga, i niste svoji?” (1.Korinćanima 6:19; vidi: Rimljanima 12:1.)

 

  1. Šta će se Bog odnositi prema onima koji skrnave ovaj hram?
  • „Ako ko pokvari crkvu Božju, pokvariće i njega Bog: jer je crkva Božja sveta, a to ste vi.” (1.Korinćanima 3: 17.)

 

II  OSNOVNA ZDRAVSTVENA NAČELA

 

U ljudskom društvu malo pažnje poklanja se zdravlju i očuvanju zdravlja. Ljudi više proučavaju različite bolesti i njihovo lečenje nego pitanje kako da ih spreče i  sačuvaju zdravlje. Bolje je sprečiti bolest nego je lečiti.

Čist vazduh, sunčeva svetlost, umerenost, fizičke vežbe, zdrava ishrana, pravilna upotreba vode, poverenje u božansku moć – to su pravi lekovi.

  

  1. Čist vazduh i sunčeva svetlost.

Naš organizam više zavisi od vazduha koji udišemo nego od hrane. Vazduh je besplatan nebeski dar. Da bismo očuvali proces pravilne razmene materija, treba pravilno da dišemo. Treba da dišemo duboko i udišemo čist vazduh. Stan treba često da provetravamo da bismo uvek imali dovoljno svežeg vazduha. Takođe, svaki dan treba da provedemo deo svoga vremena na svežem vazduhu.

 

  1. Budite umereni.

Nikad ne popuštajte svojim prohtevima za onim što nije dobro. Prava umerenost znači umereno uživanje onoga što je samo po sebi dobro, a potpuno izbegavanje onoga što nanosi štetu našem zdravlju.

 

  1. Fizički rad i kretanje pomažu u očuvanju dobrog zdravlja.

Sve više ljudi umire zbog nedostatka fizičkih vežbi. Mnogi „zarđaju” pre nego što se „istroše”. Svaki dan, najmanje jedan sat, treba da provedemo u šetnji na svežem vazduhu.

Pošto se istrošene ćelije našeg organizma nadoknađuju stvaranjem novih, i to za vreme odmaranja, važno je da imamo redovan noćni odmor. Svaku noć treba da spavamo osam sati. Treba da se naviknemo da u određeno vreme ležemo i ustajemo.

              

  1. Pazite na ishranu.

U našoj svakodnevnoj hrani treba da budu zastupljeni svi elementi koji su potrebni našem organizmu: ugljeni hidrati (sve vrste žitarica i krompir), belančevine (pasulj, sočivo, bob, jaja, mleko, sir, itd.), mineralne soli (voće i povrće), vitamini (sveže voće i povrće) i mast (ulja). Žitarice, voće, orasi i povrće su hrana koju je Bog pripremio i ponudio čoveku.

Svoje obroke treba da uzimamo u određeno vreme. Između redovnih obroka ne treba ništa jesti.

 

  1. Naš organizam se sastoji velikim delom od vode. Voda nam je potrebna kako za izgradnju tkiva tako i za odstranjivanje istrošenih produkata. Svakoga dana potrebna nam je određena količina tečnosti, koju treba da uzmemo preko hrane i kao čistu vodu. Ujutru je dobro da popijemo čašu ili dve vode pre doručka, a i preko dana po čašu ili dve između obroka. Nikad ne treba da pijemo hladnu vodu.

 

  1. Zdravlje duše utiče na zdravlje tela.

Poverenje u Boga i radost koju osećamo, kada savesno ispunjavamo svoje dužnosti prema Bogu i bližnjima, povoljno utiče na rad našeg organizma i na očuvanje zdravlja. „Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.” (Priče 17:22.)

 

III  ŠTA BOŽJA REČ UČI O HRANI KOJU MOŽEMO DA UPOTREBLJAVAMO?

 

  1. Kakvu je hranu Bog u početku odredio čoveku?
  • „I još reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.” (1.Mojsijeva 1:29.)
  • „Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko.” (Mojsijeva 3:18.)

Posle potopa Bog je dopustio ljudima da jedu meso (1.Mojsijeva 9:3,4). Noje i ostali patrijarsi nisu jeli svaku vrstu mesa. Oni su poznavali razliku između čistih i nečistih životinja (1.Mojsijeva 7:2; 8:20).

 

  1. Od kojih životinja je Bog odobrio meso kao hranu?
  • „Kažite sinovima Izrailjevi i recite: ovo su životinje koje ćete jesti između svih životinja na zemlji: Što god ima papke i papci su mu razdvojeni i preživa između životinja, to jedite. Ali onih što samo preživaju ili što samo imaju papke razdvojene, ne jedite, kao što je kamila, jer preživa ali nema papaka razdvojenih; da vam je nečista; I pitomi zec, jer preživa, ali nema papaka razdvojenih; nečist da vam je; I zec divlji, jer preživa ali nema papaka razdvojenih; nečist da vam je; I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; nečista da vam je. Mesa od njih ne jedite niti se strva njihova dodijevajte; jer vam je nečisto. A između svega što je u vodi ovo jedite: što god ima pera i ljusku u vodi, po moru i po rekama, jedite. A što nema pera i ljuske u moru i u rekama između svega što je se miče po vodi i živi u vodi, da vam je gadno. Gadno da vam je; mesa da im ne jedete, i na strv njihov da se gadite.(3.Mojsijeva 11:2–11; vidi: 5.Mojsijeva 14.)

Da se ljudi ne bi prevarili i da ne bi  jeli i prinosili na žrtve i nečiste životinje, Bog je objasnio Mojsiju po čemu se mogu prepoznati čiste životinje od nečistih. Ova razlika nije izmišljena, niti ju je Mojsije dao. Ona postoji u prirodi samih životinja. Bog najbolje zna kako je koja životinja stvorena i za koju svrhu. Bog koji je nas stvorio najbolje zna šta je za naše dobro. Ova podela nije jevrejska (Mojsijeva) jer je postojala i pre Jevreja (1.Mojsijeva 7:2; 8:20).

Poznato je da se veći broj bolesti prenosi preko svinjskog mesa. Tvorac nije svinju učinio čistom životinjom. Svinja je nečista i zato njeno meso nije pogodno za ljudsku ishranu. Krv i salo takođe nisu za jelo. (1.Mojsijeva 9:4.)

 

  1. Kako će Bog u dan suda postupiti sa onima koji jedu nečistu hranu?
  • „Jer će Gospod suditi ognjem i mačem svojim svakom telu, i mnogo će biti pobijenih od Gospoda. Koji se osveštavaju i koji se očišćavaju u vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu meso svinjeće i stvari gadne i miše, svi će izginuti, veli “ (Isaija 66:16,17.)

 

  1. Božja reč o vinu.
  • „Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar.” (Priče 20:1; Priče 23:29-32.)

Sva pića u kojima ima alkohola neprijatelji su našeg zdravlja, i zato ih Božja reč zabranjuje. Mnoga ubistva, samoubistva, nesreće u saobraćaju i na radu dešavaju se kao posledica upotrebe alkoholnih pića.

 

  1. U koje grehe je uvršćeno pijanstvo?
  • „Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci carstva Božjega neće naslediti.” (1.Korinćanima 6:10; vidi: Galatima 5:19–22.)

Bog nam je dao grožđe kao i sve ostalo voće da ga upotrebljavamo u prirodnom stanju, a ne da od njega pravimo alkohol. Voćni sokovi su zdravo piće i zdrava hrana i njih treba više da trošimo. „Ovako govori Gospod: Kad se nađe sok u grožđu, reče se: ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu.” (Isaija 65:8; Bakotić)

 

  1. Važne opomene u Božjoj reči u vezi sa alkoholnim pićem?
  • „Teško onima koji rane te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali.” (Isaija 5:11.)
  • „I ne opijajte se vinom, u kome je blud, nego se još ispunjavajte Duhom.” (Efescima 5:18; vidi: Sudije 13:)

Božja reč zabranjuje ne samo upotrebu alkoholnih pića već i turske kafe i ruskog čaja, jer se i u njima nalaze nezdravi sastojci (kofein, tein), koji štetno utiču na zdravlje.

 

  1. Božja reč i napuštanje svake štetne navike.
  • „Imajući, dakle, ovaka obećanja, o ljubazni, da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božjemu.” (2.Korinćanima 7:1.)

Duvan je spor i podmukao otrov, a pušenje nečista i štetna navika. Duvan je biljka koju je u 16. veku doneo francuski diplomata Nikot iz Amerike u Evropu. Do tada u Evropi pušenje nije bilo poznato. Pušenje štetno utiče na krvne sudove, a u najvećem broju slučajeva neposredni je izazivač raka na plućima i u dušniku.

Ljudi troše danas mnogo novca na alkoholna pića i na duvan, koji nisu hrana već otrov. Božja reč nas ovako savetuje: „Zašto trošite novce svoje  na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti? Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasladiti pretiline.” (Isaija 55:2.)

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg