16. Spasenje kroz novi zavet

Uvod

Kad se govori o Starom i Novom zavetu obično se misli na nadahnute knjige koje su pisane pre Hrista (Stari zavet) i na one koje su pisane posle Hrista (Novi zavet). Sve knjige Staroga i Novoga zaveta su Božja reč, jer su ih pisali proroci i apostoli, nadahnuti Svetim Duhom (2.Petrova 1:21).

Međutim, izrazi „stari i novi zavet” imaju još  jedno značenje, značenje „ugovor”. U Svetom pismu često nailazimo izraze „stari zavet” ili „prvi ugovor” i „novi zavet” ili „drugi ugovor”. Veoma je važno da razlikujemo ova dva zaveta ili ugovora, jer spasenje možemo da dobijemo samo kroz novi zavet.

 

I  STARI ZAVET

 

  1. O koja dva zaveta (ugovora) govori Sveto pismo?
  • „A kad veli: nov Zavet, prvi načini vethim (oronulim); a što je vetho i ostarelo, blizu je kraja.” (Jevrejima 8:13.)

 

  1. Kako su još označena ova dva zaveta?
  • Jer da je onaj prvi bez mane bio, ne bi se drugome tražilo mesta.” (Jevrejima 8:7.)

 

  1. Šta je bio stari zavet?

Stari zavet je bio ugovor koji je Bog načinio sa izrailjskim narodom pošto ga je izveo iz egipatskog ropstva. Predmet ugovora bio je Zakon – Deset zapovesti, koji je Bog objavio na Sinaju. Narod je obećao da će držati sve Božje zapovesti, ali to obećanje nije održao. Bog je dozvolio taj ugovor da bi narodu pokazao njegovu nemoć i da bi ga poučio da mu je potrebna Hristova sila da drži Božji zakon.

 

  1. Kakvo obećanje je Bog dao Izrailjcima ako održe Njegov zavet?
  • „A sada ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva I bićete mi carstvo svešteničko i narod svet. To su reči koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim.” (2. Mojsijeva 19:5,6.)

 

  1. Šta su Izrailjci po tom ugovoru bili dužni da drže?
  • „I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od reči čuste, ali osim glasa lika ne videste; i objavi vam zavet svoj koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa na dve ploče kamene.” (5.Mojsijeva 4:12,13.)

 

  1. Šta su oni obećali?
  • „I dođe Mojsije, i kaza narodu sve reči Gospodnje i sve I odgovori narod jednim glasom i rekoše: činićemo sve što je rekao Gospod. I uze knjigu zavetnu i pročita narodu, a oni rekoše: što je god rekao Gospod činićemo i slušaćemo.” (2. Mojsijeva 24:3,7.)

 

  1. Čime je bio potvrđen prvi zavet?
  • „Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svemu narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod govoreći: Ovo je krv zaveta koji Bog načini svama.” (Jevrejima 9:19,20; vidi: 2.Mojsijeva 24:5–8.)

 

  1. Šta se dogodilo posle 40 dana?
  • „A narod videvši gde Mojsije zadugo ne silazi s gore, skupi se narod pred Aronom i rekoše mu: Hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi. A Aron uze iz ruke njihove zlatne nakite, sali u kalup i načini tele saliveno. I rekoše: Ovo su bogovi tvoji Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske. I kad dođe blizu okola, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije, baci iz ruku svojih ploče i razbi ih pod gorom.” (2.Mojsijeva 32:1,4,19.)

Četrdeset dana posle, sklapanja, Izrailjci raskidaju ovaj ugovor. Šta je bio uzrok tako brzom kršenju ugovora? Izrailjci nisu poznavali svoje srce. Nisu osećali potrebu za Božjom milosti i pomoći, koja im je bila neophodna da bi održali Božji zakon. Zato su tako lako i obećali da će biti poslušni. Oni su znali da je ovaj ugovor bio dobar i koristan za njih, ali nisu uvideli da njihova vlastita snaga nije dovoljno jaka za to i da bez Božje pomoći neće uspeti. Ovo razočaranje trebalo je da ih dovede do Hrista, jer je bilo potrebno potrebno da nauče i zapamte da nema spasenja ako se čovek oslanja samo na sebe. Niko ne može držati zakon bez Božje pomoći (Rimljanima 8:7).

Razbijanje zavetnih ploča jasno pokazuje da nisu ispunjeni uslovi staroga (prvoga) ugovora, a ponovno davanje tablica (2.Mojsijeva 34:1,28.) jasno predstavlja Božje trpljenje i milostivo postupanje prema ljudima.

Iskustvo Izrailjaca treba da posluži za pouku. Mi treba da budemo svesni svoje slabosti. Nemojmo zaboraviti da nam je uvek potrebna božanska sila, koja će nas osposobiti da pobedimo svako zlo i održimo Božji zakon.

 

II  NOVI ZAVET

 

  1. Šta je novi zavet?

Novi zavet je Božje obećanje da će Hristos kroz Svetoga Duha stanovati u srcima svog naroda i da će mu dati silu da drži njegov sveti Zakon. Po ovom novom ugovoru Hristos beleži Božji zakon u srce svog naroda, a ne samo na kamene ploče. Taj novi ugovor znači obnavljanje Božjeg obličja u čoveku savršenom poslušnošću Božjem zakonu, koja je podržana Hristovom silom.

 

  1. Šta je Bog obećao da će učiniti Novim zavetom?
  • Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zakon svoj u njih, i na srcu njihovu napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti na” (Jeremija 31:33.)

  

  1. Ko je Posrednik Novog zaveta?
  • A sad dobi bolju službu, kao što je i Posrednik boljega Zaveta, koji se na boljim obećanjima utvrdi. Jer da je onaj prvi bez mane bio, ne bi se drugome tražilo mesta.” (Jevrejima 8:6,7.)

Posrednik novog zaveta je Hristos. Prvi zavet je bio slab. Njegova slabost bila je u ljudskom obećanju; dok je novi utvrđen „na boljim obećanjima”, na reči Svemogućega Boga, koji svojim Duhom upisuje Zakon u srce.

 

  1. Čijom krvlju je potvrđen Novi zavet?
  • „Jer gde je zavet valja da bude i smrt onoga koji čini zavet.” (Jevrejima 9:16; vidi: Luka 22:19,20.) Novi zavet potvrđen je Hristovom krvlju.

 

  1. Otkada postoji Novi zavet?

Novi ugovor je, istina, potvrđen Hristovom žrtvom, ali on je postojao pre staroga. Gospod je još u Raju dao Adamu obećanje da će se On, Gospod, boriti protiv sotone, da  spase čovečanstvo. Hristos je posle Adama obnovio ovaj ugovor i obećanje sa Nojem i Avramom. Dakle, novi ugovor potiče još iz Raja.

Stari zavet načinjen je tek 2500 godina posle stvaranja sveta. Znači da su ljudi, koji su živeli od Adama do staroga ugovora, imali Božji zakon napisan u srcu i mislima.

 

  1. Koji ljudi žive u Starome a koji u Novome zavetu?

Oni koji misle da mogu i bez Svetoga Duha držati Božji zakon i koji se hvale dobrim delima i svojim poštenjem, u stvari, još su u starom zavetu. Oni koji su svesni svoje grešnosti i svim srcem žele da žive po Božjem zakonu, ali se osećaju nemoćnim i traže pomoć i silu Svetoga Duha, da On upiše zapovesti u njihovo srce i misli, jesu u Novome zavetu. Oni nisu više pod Zakonom nego pod blagodaću (Rimljanima 6:14,15,18; 8:9,14).

 

  1. Kako možemo postati učesnici u Novom zavetu?

„Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.” (Jovan 3:6,7.)

Novorođenjem odozgo, od Svetoga Duha, koji čini da nam Božji zakon postaje mio, tako da ga radosno ispunjavamo, postajemo učesnici u Novom zavetu.

 

  1. Šta će Bog učiniti za nas ako Mu se potpuno predamo?
  • „A Bog mira, koji izvede iz mrtvih velikoga Pastira ovcama, krvlju Zaveta večnoga, Gospoda našega Isusa Hrista. Da vas savrši u svakome delu dobrom, da učinite volju njegovu, čineći u vama što je ugodno pred njim, kroz Isusa Hrista, kome slava u vek veka.” (Jevrejima 13:20,21.)

 

III  STARI I NOVI ZAVET UPOREĐENI.

 

Da bismo bolje uočili razliku između starog i novog zaveta, želimo da ih još jednom uporedimo:

 

Stari zavet (ugovor):Novi zavet (ugovor):
Predmet ugovora bio je Božji zakon urezan na kamene ploče (5.Mojsijeva 4:13.)Predmet ugovora je Božji zakon utisnut u misli i srce (Jevrejima 31:31-34)
Učinjen sa izrailjskim naordom (2.Mojsijeva 24:3)Učinjen sa svima narodima (Jevrejima 8:9,10)
Počiva na čovekovom obećanju (2.Mojsijeva 24:8)Počiva na Hristovom obećanju (Jevrejima 8:6-13)
Potvrđen krvlju životinje (2.Mojsijeva 24:8)Potvrđen Hristovom krvlju (Matej 26:26-28; Jevrejima 9:14)
Doživeo neuspeh zbog ljudske slabosti (2.Mojs. 32:1,7,9)Sila Sv.Duha omogućava njegovo ostvarenje (1.Sol. 5:23,24; Kol. 1:26-29; Juda 24:25)