Lekcijom o praktičnom hrišćanstvu završili smo zajedničko proučavanje osnova biblijskog učenja i hrišćanstva. Poslednje tri lekcije u knjizi Otkrivenja predstavljaju svojevrsni produžetak našeg osnovnog znanja o Svetom pismu, nastojanje da produbimo proročko tumačenje. Ovo su teme koje su i koje će biti važne, posebno na kraju vremena. Razumevanje Danila 7-9 i Otkrivenja 12-14 pomoglo je adventističkim pionirima da shvate ko su i koja je njihova misija i poruka. Već smo govorili o Danilu 7-9 i Otkrivenju 14. Međutim, poglavlja 12 i 13 iz Otkrivenja spomenuli smo samo ukratko. U ovom dodatku fokusiraćemo se na Otkrivenje 12. U sledećoj lekciji proučićemo Otkrivenje 13 i završiti proučavanjem pitanja vezanih za Armagedon i poslednja zla, Otkrivenje 16.
SADRŽAJ
Struktura i kontekst
Otkrivenje 12 pokriva širi deo istorije od bilo kog drugog poglavlje Biblije. Ovo poglavlje je ključno za razumevanje celokupne knjige apostola Jovana. U knjizi predstavlja određenu prekretnicu. Istorijski deo (poglavlja 1-11) završava se i počinje eshatološki deo koji se odnosi na budućnost (poglavlja 12-22). Centralna ideja poglavlja 12-14, koja čine jednu književnu celinu, je suočavanje sila zla koje se bore protiv Boga i njegovog naroda, ali će one biti poražene. Ovaj sukob tiče se obožavanja Boga.
Poglavlja 11, 12 i 13 jedina su poglavlja Novog zaveta u kojima se pojavljuje „danilovski“ broj 1260 dana -godina. Otkrivenje 11 kaže da će Božja reč biti proganjana i neće moći slobodno da se propoveda. Otkrivenje 12 i 13 pokazuje, da je jedina šansa da ne budete prevareni u trenutku kraja, da Božijoj reči date mesto koje joj pripada i da se borite za njeno pravilno razumevanje. Iz poglavlja 12-14 saznajemo da li neka crkva pobeđuje ili propada, a to zavisi od njenog odnosa prema na Božijoj reči.
Poglavlje 13 govori o opoziciji koja se protivi Božijoj reči. Autoritetu Svetog pisma je nadređen autoritet zveri i aždaje, to jest određenih institucija. To znači: suprotstaviti se Jagnjetu; ne biti među onima koji ga slede kud god krene (Otkrivenje 4,4).
Otkrivenje 12 može se podeliti na tri dela:
a) Rođenje deteta; predstavljanje glavnih predstavnika borbe između dobra i zla (stihovi 1-6)
b) Rat na nebu (stihovi7-12)
c) Aždaja proganja cirkvu; spasenje crkve (stihovi 13-17)
Stihovi 7-12 su dodatak; stih 13 se nastavlja na završetak 6. stiha. Da bi smo razmeli tekst i pravilno ga vremenski klasifikovali, moramo biti toga svesni, jer je to veoma bitno. Najpre ćemo objasniti glavne simbole.
Tumačenje simbola
Pošto je knjiga Otkrivenja apokaliptično proročanstvo, njeni glavni likovi su kodirani u simbolima. Ovi simboli potiču uglavnom iz Starog zaveta, a tek na drugom mestu su aluzija na pagansku mitologiju okolnih naroda. Za pravilno razumevanje, moramo da pogledamo njihovo značenje u Bibliji
Aždaja
U Starom zavetu aždaja je simbolom Božijeg neprijatelja (Jov 40,15; Isaija 27,1; Psalam 70,4; 74,12.14).
U ovom poglavlju se jasno identifikuje aždaja, glavni negativni lik čitave knjige. 9. stih naziva ga „starom zmijom“ (što je jasna aluzija na iskušenje i pad u 1 Mojsijevoj 3), „đavolom“ (znači klevetnik; u sledećem stihu predstavljen je kao onaj koji ljude danonoćno optužuje pred Bogom), „sotonom“ (što znači protivnik; neprijatelj Isusa Hrista i crkve) i “varalica” celog sveta (time nas priprema za 13. poglavlje, gde sotona, posredstvom svojih slugu – zveri iz mora i sa zemlje, teži da se sav svet pokloni njemu, a ne pravom Bogu).
3.stih kaže, da aždaja ima sedam glava sa carskim krunama, i 10 rogova. To je očigledna aluzija na Danila 7, 7 i Otkrivenja 17, 9. Glave predstavljaju carstva kroz koja je sotona vekovima ugnjetavo Božji narod.
Broj 3 je simbol jedinstva u Otkrivenju. Trećina (stih 4) je simbol nejedinstva koje je Lucifer uneo svojom pobunom među anđele (stih 9). Trube uvek pokrivaju jednu trećinu zemlje, tj. bitan deo. Suprotno tome, zla više ne pogađaju trećinu zemlje, već celu zemlju, tako da „trećina“ ne označava koliki procenat anđela se pridružio na stranu sotone, već ima značenje bitnog dela.
Žena
Aždaja preti ženi. Žena u Svetom pismu predstavlja verni Božiji narod (Pesma nad pesmama 6, 10; Isaija 26,17; 54, 15.6; 66,7-9; Jeremija 2, 2; 3.14; 6.2-4; 2 Korinćanima 11, 2; Galatima 4,26). Ova žena je direktna suprotnost ženi bludnici iz Otkrivenja 17, koju ekscentrično krase zlato, purpur i drago kamenje.
Žena je obučena u sunce i stoji na mesecu. Sunce je simbol pune svetlosti. To znači da rođenjem Isusa, u crkvi nastaje određena granica – u osobi, životu i delu Isusa Hrista, zablistala je puna svetlost jevanđelja. Mesec, koji odražava svetlost sunca, predstavlja starozavetni žrtveni sistem koji je delimično nagovestio, kako će doći jevanđelje i spasenje.
12 zvezda je simbol carske prirode i organizacije starozavetnih i novozavetnih crkava. Jakovljevih sinova i apostola bilo je dvanaest. Aždaja progoni ženu za vreme i nakon porođaja. Međutim, žena dobija čudesnu pomoć.
Dete
Sin koji se rodio ženi, predstavlja cara koga narodi treba da poštuju. Napomena “koji će pasti sve narode s palicom gvozdenom” jasna je luzija na Psalam 2,9 (uporedi Otkrivenje 19,11-15) i to je metafora iz pastirskog okruženja. Okrugli deo štapa koristio se za nežno vođenje ovaca, dok okovani, šiljasti kraj trebalo je da odbija napade neprijatelja. Dete je uzeto k Bogu i njegovom prestolu. Pokušaj aždaje da ubije bebu prilikom rođenja, podseća na ubijanje novorođančadi koje je Irod naredio u Vitlejemu. Sotona je težio da uništi Isusa tokom njegove zemaljske službe.
Vremenski period
Vremenski periodi navedeni u ovom poglavlju nisu objašnjeni. Postoji pak nekoliko korisnih saveta.
Iz stihova 6 i 14 jasno je, da je 1260 dana identično „vremenu, vremenima i polovini vremena“. Isti period nalazimo u Otkrivenju 11, 2. 3 i 13, 5, kao i u Danilu 7,25 i 12, 7, gde označava period povezan sa vladavinom malog ugla. Očigledno je da ovo nije bukvalno razdoblje od tri i po godine, već simbolično. To je polovina broja sedam, perioda Isusovog delovanja na zemlji. Stoga je simbol jevanđelja, koje je crkva revnosno čuvala i propovedala. Ovo je jevanđelje zasnovano je na stvarnosti Golgote, koju Jovan spominje u stihovima 7-12. U opštem smislu, to je period između prvog i drugog Isusovog dolaska.
Izbavljenje
Pomoć ženi i njenom potomstvu predstavljena je tipologijom egzodusa. Kao što je faraon neuspešno progonio Izrailjski narod (2 Mojsijeva 14, 8), tako će sotonin povećani napor na kraju biti uzaludan.
Krila orla podsetnik su Božje zaštite i održavajuće moći (2 Mojsijeva 19,4; 3 Mojsijeva 32, 10.11). Pustinja se može činiti kao simbol opustošenja, nešto gde nema života. Ali za biblijske pisce, pustinja je simbol Božije brige. Bog se neobično brinuo za svoj narod čak i tamo gde su uslovi u pustinji bili nepovoljni. Dao mu je nebesku hranu (8 Mojsijeva 16, 4-35; Osija 2,14).
Kad sotona nije uspeo da uništi Isusa, on se okreće protiv njegovih sledbenika, počevši od proganjanja. On šalje reku da poput poplave uništi verne Božje ljude (stihovi 13-17). Hristos je na to upozorio u Mateju 24, 9-28. Sotona je ovaj metod koristio kroz celu istoriju. Međutim, Bog pazi na svoju crkvu i održava je živom bez obzira na patnje kroz koje prolazi. Simbol takvog spasenja bila je, na primer Amerika, gde su mnogi progonjeni hrišćani pronašli utočište i slobodu.
Ovaj odeljak (stihovi 13-17) kratak je sažetak jednakog vremenskog perioda o kome se govori u pismima za sedam crkava, sedam pečata, sedam truba i poglavlje o dva svedoka.
Ostatak
Ovaj pojam odnosi se na ostatak ženinog potomstva (stih 17). Gnev sotone biće fokusiran na njega u vreme kraja. Pre svega, to se odnosi na panoramu događaja predstavljenu u poglavljima 12-14.
Nigde u Bibliji ne pominje se pojam „crkva ostatka“. Biblija poznaje samo „ostatke crkve“. Ovim želi reći, da će oni koji na kraju ostanu verni Bogu biti manjina na svetu (Luka 18, 8). Stoga ne možemo očekivati da će se ljudi masovno obraćati Hristu. Istovremeno, to nas podseća, da je Božija crkva „šira“ nego ostatak, tako da na osnovu učenja o „ostacima“ nije moguće isključiti nekoga iz spasenja, Božije porodice ili milosti.
Rat na nebu
Stihovi 7-12 mogu se podeliti na dva dela: stihovi 7-9, gde se govori o ratu na nebu i stihovi 10-12, koji su proslava Hristove pobede. Ovi stihovi svojevrsni su „pogled unazad“ koji nam pomaže da objasnimo o čemu se radi u 12. poglavlju. Oni pokazuju da sukob na zemlji ima širi kontekst, a veza je posledica i nastavak borbe na nebu. U isto vreme, ovi stihovi su usmereni na Hristovu pobedu na krstu.
Objašnjenje tumačenja
Otkrivenje započinje novi deo Jovanove vizije. Pre toga bilo je reči o sedam truba. Nakon poglavlja 12-14 sledi poslednjih sedam zala. U ovom delu (Otkrivenje 12-14) nalazi se sedam scena o kojima govore reči „Video sam“ (ili njihove varijacije: 12,1-3; 13,1.11; 14,1.6.14; 15,1). Ovde ima sedam figura: žena obučena u sunce, crvena aždaja, sin koji se rodio, zver iz mora, zver sa zemlje, Jagnje na planini Sion i Sin – čovek na oblacima. Možemo takođe govoriti o sedam važnih „znakova“: žena obučena u sunce, svrgavanje sotone, borba između sotone sa jedne strane i žene sa njenim sinom sa druge, zver iz mora, zver sa zemlje, Jagnje na gori Sion i žetva zemlje.
Čitava vizija sukoba sila dobra i zla predstavljena je u pozadini slike svetnje svetih u nebeskoj svetinji (11,19). Ljudi poslednjeg vremena moraju da biraju između Hrista i antihrista. Kovčeg zaveta podseća na važnost Božjeg zakona i pravilnog poštovanja pravog Boga.
Stihovi 7-12 pre svega govore o tome, šta se dogodilo prilikom Isusove smrti i vaskrsenja. Zaključak možemo doneti na osnovu:
Stihovi 13-17 jasno nastavljaju tamo, gde su se završili stihovi 1-6.
Stihovi 6 i 14 uzajamno se dopunjuju i objašnjavaju karakter konflikta između aždaje i žene.
Stih 13 spaja pad aždaje sa progonstvom žene. Sotonin neuspeh da unisti Hrista povezan je sa njegovim porazom na nebu u stihovima 7-9.
Stih 10 govori, da time što je sotona zbačen, spasenje, snaga, moć, carstvo Božije i Hristov autoritet nešto je što “se desilo”.
Stih 11 govori, da je pobeda nad sotonom moguća “zbog krvi Jagnjetove”. Otkrivenje je više puta usredsređeno na krst kao glavni događaj u istoriji otkupljenja (1,5; 5,5.6). Ovi stihovi (10-12) srž su čitave knjige. Ispred njih je 205, a iza njih 207 stihova.
Hrist povezuje svoju smrt sa svrgavanjem sotone: “ Sad je sud ovome svijetu; sad će biti istjeran knez ovoga svijeta napolje” (Jovan 12,31). “Zato se javi sin Božij da raskopa djela đavolja”. Ovaj cilj postigao je sa svojom smrću: “da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola“ (1 Jovanova 3, 8; Jevrejima 2,14).
Otkrivenje12, 7-12 opisuje smrskanu sotoninu glavu prilikom Hristove smrti na krstu. Time je njegov poraz siguran. Stihovi 1-6 opisuju ujedanje za Hristovu petu (1 Mojsijeva 3,15). O pobedi Isusa Hrista koju je izvojevao svojom smrću nad palim anđelima, govori još novozavetnih tekstova (Kološanima 2,15; 1 Petrova 3, 22).
Praktične implikacije
Svako od nas ima određene duhovne, socijalne, fizičke i emocionalne potrebe. Bog želi da ih ispuni. To nije moguće samo na individualnom nivou, stoga nam daje zajednicu. Potrebni smo jedni drugima zbog konfrontacije mišljenja; potreban nam je i socijalni i teološki kolektiv. Kada tražimo zajedništvo crkve kojoj želimo da pripadamo, ne bi trebalo da razmišljamo samo o tome gde nam je lepo i gde ćemo slušati ono što nam odgovara. Treba da se zapitamo, da li se određena zajednica prvenstveno bavi svim aspektima istine i vernosti Bogu, da li Božije stvari shvata ozbiljno.
One koji idu za većinom, Otkrivnje 12 i 13 upozorava da je gotovo sigurno, da će završiti na pogrešnom mestu. O otkrivenoj istini ne može se odlučivati glasanjem ili većinskim sistemom. Jednom zauvek data je božanskim autoritetom.
Ovo poglavlje kaže da sotona nije bio zadovoljan položajem koji mu je Bog dao. Njegovo nezadovoljstvo, izazvano željom da „bude poput Višnjeg“, uvuklo je čitav univerzum u otvoreni rat koji je prouzrorkovao pad sotone i njegovih anđela sa neba (Isaija 14,12-15).
Hrist se borio protiv Sotone tokom celog svog života na zemlji. Crkva treba da ide njegovim stopama. Mora se računati sa činjenicom, da jeste i da će biti predmet istih takvih sotonskih napada. Međutim, Isus je vodi, štiti i održava.
Stoga, ne zaboravi, da će se ta borba između sotone i crkve ponavljati i u tvom iskustvu. Ako ćeš biti verni sledbenik Isusa Hrista, platićeš cenu. Ako želiš da verno da stojiš Božijoj strani, računaj na probleme koje ćeš imati.
U Otkrivenju 12, međutim, teologija prelazi u praksu: „Oni su ga pobedili …“ Zahvaljujući tome, što je Isus učinio, svako ima moć da pobedi sotonu. Čak i najslabiji između nas mogu biti jači od sotone. Čak i oni koji slede Isusa, bez obzira na cenu, budu manjina, mogu da istraju i da pobede.
Našu pobedu nad Sotonom, zlom, iskušenjem i grehom ne daje naš učinak, već Isusovo dovršeno delo na krstu. Naša pobeda je ukorenjena u ovoj istorijskoj stvarnosti. Razmišljajući o pobedi na osnovu toga što moramo učiniti, izgubićemo mir i to će nas voditi u očajnički poduhvat koji nas nikad neće zadovoljiti u potpunosti. Hrišćanska borba se nikada neće završiti na ovom svetu. Nikada neće biti situacija ili trenutak da možemo reći da smo to već postigli. Kada vidimo Hristovu savršenu pobedu, stare i poznate Božije istine postaju još jasnije. Otkrivamo nove horizonte koje možemo prevazići u Isusovoj snazi i iz ljubavi prema njemu. Moguće je biti u redovima pobednika. “Zato veselite se …” (Otkrivenje 12,12).
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
